Makrobiotička ishrana – ekscentrično ili zdravo?

U svetu u kakvom živimo, savremena žena često sebi postavlja pitanje: da li se zdravo hranim?
Odgovor je obično razočaravajući. Naš brzi način života prati i nekvalitetna brza hrana. Većina namirnica ispunjena je aditivima, veštačkim bojama i raznim emulgatorima. Čak i za namirnice kupljene na pijaci ne možemo biti sigurni da su uzgajane na dobar način. Kada je dan ispunjen poslovnim obavezama, ponekad pljeskavica kupljena na kiosku deluje kao dobro rešenje. Nemamo dovoljno vremena ni za kuvanje ni za konsumiranje kvalitetno spremljenih namirnica. Sveska sa bakinim receptima stoji zaboravljena na polici i skuplja prašinu.
Podjednako je važno: da li zaista uživamo u hrani?
Tradicionalna kuhinja bazira se na začinjenim jelima, gotovo obavezno sa mesom. Da, ta jela su često ukusna i prijatna čulima, tako da se može reći da uživamo u takvom obroku. Ali, da li i naše telo podjednako uživa koliko i naše čulo ukusa? Uglavnom ne, jer mu je potrebno izvesno vreme da vari hranu koja ga uspavljuje i usporava.
Pored zdravlja koje je najbitnije, danas se većina ženske populacije trudi da bude u formi, da se liši nepotrebnih naslaga i da izgleda što lepše. Pa kako sve to postići?
Ne postoji čarobni štapić. Ali barem u savremenoj civilizaciji imamo mnoštvo mogućnosti (kad god poželimo nešto da promenimo), pa svako može da bira način u skladu sa svojom ličnošću.
Ako želite da promenite način ishrane, jedno od mogućih rešenja je – makrobiotika.
Sam naziv je nastao od izraza „makro bios”, što znači – „veliki život”. Predstavnici ove specifične nauke o ishrani poručuju da je važno vratiti se prirodi i ponovo uspostaviti prekinute veze sa njom. Makrobiotička ishrana se zasniva na organski uzgajanim namirnicama, primarno biljnog porekla. Bitan je pravilan raspored vrsta namirnica koje se jedu u toku dana. Od toga 30–60% treba da čine žitarice, 25–40% povrće, 10% supe, 10–20% mahunarke i 2–5% alge. Takva razmera obezbeđuje dovoljnu količinu belančevina, ugljenih hidrata i ostalih elemenata neophodnih organizmu – tvrde makrobiotičari.
Neki od ovih stavova nama, sa balkanskog podneblja, deluju veoma neobično na prvi pogled, čak i ekstremno. “Ishrana bez mesa, bez mlečnih proizvoda, samo sa malo ribe s vremena na vreme? Pa šta se onda uopšte jede?” – tipična je i potpuno normalna reakcija. Ipak, to je jedan sasvim zaokružen sistem, sa pravilima o kuvanju, brojnim receptima, određenim namirnicama, čak i vrstama posuđa koje se koristi.

Makrobiotička ishrana – da ili ne?

Svet je prepun mogućnosti. Razmislite o svojim željama i potrebama, sigurno ćete naći nešto baš po svojoj meri.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.