Mnogi misle da je ovo najbolja ishrana na svetu: Evo koje namirnice se jedu, a koje su zabranjene

Mediteranska dijeta se smatra jednom od najzdravijih dijeta na svetu. Zasnovana je na povećanom unosu voća, povrća, integralnih žitarica i maslinovog ulja, a smanjenom unosu crvenog mesa. Mnogo je dokaza koji potvrđuju pozitivne efekte mediteranske dijete, kao što je manji rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Prema nekim istraživanjima, mediteranska dijeta poboljšava kvalitet života, piše City magazine.

Hrana koja se jede na mediteranskoj dijeti

Povrće: paradajz, brokoli, kelj, spanać, luk, karfiol, šargarepa, prokelj, krastavci, krompir, batat, repa

Voće: Jabuke, banane, narandže, kruške, jagode, grožđe, smokve, dinje, breskve

Orašasti plodovi, semenke, maslaci od orašastih plodova: Bademi, obični orasi, makadamija orasi, lešnici, indijski orasi, semenke suncokreta, semenke bundeve, bademov maslac, maslac od kikirikija

Mahunarke: pasulj, grašak, sočivo

Žitarice: ovas, integralni pirinač, raž, ječam, kukuruz, heljda, hleb od celog zrna pšenice i testenina

Riba i morski plodovi: Losos, sardine, pastva, tunjevina, skuša, škampi, kamenice, školjke, rakovi, dagnje

Živina: Piletina, pačetina, ćuretina

Jaja: pileća, prepeličja i pačja jaja

Mlečni proizvodi: Sir, jogurt, mleko

Bilje i začini: beli luk, bosiljak, nana, ruzmarin, zalfija, muškatni oraščić, cimet, biber

Zdrave masti: ekstra devičansko maslinovo ulje, masline, avokado i ulje avokada

Hrana koja se izbjegava na mediteranskoj dijeti

Izbegava se sva hrana koja goji, dakle:

Hrana sa dodatnim šećerima: Nalaze se u mnogim namirnicama, ali posebno ih ima puno gaziranih pića, bombona, sladoleda, sirupa i peciva

Prerađene žitarice: beli hleb, testenine, tortilje, čips, krekeri

Trans masti: Nalaze se u margarinu, prženoj hrani i drugoj prerađenoj hrani

Rafinisana ulja: Sojino ulje, ulje kanole, ulje semena pamuka, ulje semena grožđa

Prerađeno meso: Prerađene kobasice, hrenovke, suhomesnati i mesni proizvodi

Vrlo prerađena hrana: Brza hrana, gotova jela, kokice, granola pločice

Ako želite da uvedete mediteransku ishranu u svoj život, pročitajte savete koji će vam u tome pomoći:

1. Ne izbegavajte ugljene hidrate

U mediteranskoj ishrani ugljeni hidrati nisu zabranjeni, već poželjni. Najčešći izvori ugljenih hidrata u ovoj vrsti ishrane su integralne žitarice, heljda, voće i povrće. Ove grupe namirnica sadrže antioksidante, vlakna, vitamine i minerale, pa ih ne treba izbegavati. Dozvoljena je čak i testenina od belog brašna, ali u umerenim količinama.

2. Koristite maslinovo ulje

Skoro svi recepti mediteranske kuhinje sadrže maslinovo ulje. Ovo nije iznenađujuće jer je maslinovo ulje osnova mediteranske dijete. Ekstra devičansko maslinovo ulje je odličan izvor oleinske, linolenske i palmitinske kiseline koje štite zdravlje celog organizma. Pored toga, sadrži vitamin E, koji je poznat po svom antioksidativnom svojstvu.

3. Limun umesto soli

Iako je so dozvoljena u mediteranskoj ishrani, poželjno je da je koristite u manjim količinama. Ako ne možete bez soli, možete koristiti citruse kao odličnu alternativu. Zahvaljujući kiselosti, sok i kora od limuna daju ukus sličan soli.

4. Riba kao izvor proteina

Kao što je ranije rečeno, mediteranska dijeta se zasniva na smanjenom unosu mesa. Umesto toga, riba i školjke se koriste kao izvor proteina, koje treba jesti najmanje dva puta nedeljno. Masnija riba, kao što je losos, takođe je poželjna jer sadrži omega-3 masne kiseline, koje su neophodne za zdravlje srca i krvnih sudova.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.