U trendu

Naučnici objavili listu hrane koja štiti od raka

Konzumiranje namirnica bogatih flavonoidima, kojima najviše obiluju voće i povrće zagasitih, tamnih i jarkih boja, štiti od raka i bolesti srca, posebno kada su u pitanju pušači i osobe koje spadaju u grupu visoko rizičnih konzumenata alkoholnih pića, pokazalo je istraživanje naučnika sa danskog Univerziteta Edit Kovan.

Naučnici sa Medicinskog fakulteta danskog Univerziteta analizirali su podatke o ishrani 53.048 danskih državljana tokom 23 godine, piše portal „Sajens dejli“.

Ustanovili su da je verovatnost od smrtnog ishoda od raka ili srčanih bolesti manja kod osoba koje su svakodnevno konzumirale umerene i veće količine hrane bogate flavonoidima.

Oni su izvorno bili označavani kao vitamin P, ali pod tim se nazivom ne misli na pravi vitamin, već na skupinu biljnih materija ili fitonutrijenata. Do danas je otkriveno gotovo 6000 flavonoida, a naziv vitamin P skovao je 1930. godine nobelovac Albert Sent-Đerđi, koji je zaslužan i za otkriće vitamina C, prenosi hrvatski „Ekspres“.

Flavonoidi su nusprodukti, koji nastaju metabolizmom biljaka. Iako ih nalazimo u velikom broju biljnih vrsta, njima najviše obiluje voće i povrće zagasitih, tamnih i jarkih boja.

Od ranije se zna da imaju snažno preventivno delovanje, da čuvaju kardiovaskularni i živčani sistem i da su naročito delotvorni u prevenciji i lečenju različitih oblika raka, ali i drugih teških oboljenja.

Zna se i da imaju snažna antioksidativna svojstva. Potiču rad imunološkog sistema i sprečavaju i ublažavaju postojeće posledice oksidativnog stresa. Samim tim uveliko pomažu u prevenciji i lečenju karcinoma.

Doktor Nikola Bondono, rukovodilac danske studije, je izjavila da su ona i kolege primetili još jednu zanimljivu pojavu.

Zaštitni učinak konzumiranja hrane bogate flavonoidima bio je naročito snažan kod osoba koje su bolovale od visokorizičnih hroničnih bolesti prouzrokovanih pušenjem, kao i kod osoba koje su svakodnevno pile više od dva standardna alkoholna pića.

Uobičajeno je standardnim pićem smatrati ono piće koje sadrži otprilike od 8 do 14 grama čistog alkohola. Na primer — standardno piće je boca piva (boca od 0,33 litra sa 5 odsto alkohola), čaša vina (140 mililitara sa 12 odsto alkohola) ili čašica žestokog pića (40 mililitara sa 40 odsto alkohola).

„Važno je napomenuti da konzumiranje flavonoida ne poništava u potpunosti povećan rizik od smrtnog ishoda uzrokovanog pušenjem, ili konzumacijom većih količina alkohola. Ipak je najbolje što možete učiniti za vlastito zdravlje da prestanete da pušite i da smanjite konzumiranje alkohola“, istakla je doktor Bondono.

„Svakodnevna konzumacija hrane bogate flavonoidima mogla bi biti podsticaj za ublažavanje pomenutog povećanog rizika i pojedince podstaći da prestanu da puše i da smanje unos alkohola“, smatra Bondono.

„Naša studija je pokazala da je najmanji rizik od smrtnog ishoda od raka ili kardiovaskularnih bolesti evidentiran kod osoba koje su svakodnevno konzumirale oko 500 miligrama flavonoida“, zaključila je doktor Bondono.

Svakodnevno bi trebalo konzumirati razne vrste flavonoidnih spojeva iz biljnih namirnica i napitaka. Na primer: jedna šoljica čaja, jedna jabuka, jedna pomorandža, 100 grama borovnica i 100 grama brokolija dnevno čine širok spektar flavonoidnih spojeva, odnosno preko 500 miligrama flavonoida.

Priroda zaštitnog učinka i povezanost konzumacije flavonoida sa nižim rizikom od smrtnog ishoda od raka i srčanih bolesti nije u potpunosti razjašnjena, ali je višestruka.

„Svakodnevno konzumiranje većih količina alkohola i pušenje pojačavaju upalne procese i oštećuju krvne žile, što povećava rizik od razvoja velikog broja bolesti“, rekla je doktor Bondono.

„Ustanovili smo da flavonoidi imaju odlično protivupalno dejstvo i da poboljšavaju rad krvnih žila, što pojašnjava njihov uticaj na smanjen rizik od smrti od posledica srčanih bolesti i raka“, pojasnila je Bondono, dodajući da je sledeći korak naučnika — preciznije istražiti na koje tipove raka i srčanih bolesti flavonoidi utiču najučinkovitije.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu „Nature komunikejšns“ (Nature Communications).

Sa naučnicima sa Medicinskog fakulteta danskog Univerziteta na studiji su sarađivali stručnjaci iz Univerzitetske bolnice Herlev i Gentofte, sa Univerziteta Aarhus, kao i iz Danskog državnog centra za rak, Univerzitetske bolnice Aalborg, Univerziteta Zapadne Australije i Međunarodne agencije za istraživanje raka.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike