U trendu

Ovu grešku često pravimo kad uzimamo med i onda uopšte ne deluje

Ljudi od davnina znaju da su pčelinji proizvodi lekoviti. Koristimo ih kao hranu, ali i kao lek. Najviše se koriste med, vosak i propolis. Primena pčelinjih proizvoda u promociji zdravlja danas se naziva apiterapijom, a sertifikovani apiterapeut i iskusni pčelar Siniša Mitrović je za Nova.rs objasnio kako da što bolje iskoristimo poklone koje dobijamo iz košnica.

Pčelinji proizvodi mogu da ojačaju organizam i preventivno deluju na razne bolesti.

Vosak

Vosak se od davnina koristio kao sredstvo za osvetljavanje, a kasnije se otkrilo da je lekovit, pa se koristi za rane, opekotine, otoke…

Mitrović kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast u kombinaciji sa uljima kako bi se izvukla višestruka korist za kožu.

Med

Med je slatka supstanca koja sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode. To je zapravo nektar koji pčele sakupljaju sa cvetnih biljaka, donose ga u košnicu i tamo pretvaraju u med.

Ako se pravilno uzima, med donosi brojne prednosti telu. „Najgore je uzeti med i preliti ga hladnom vodom. Zbog specifične težine, med pada na dno stomaka, a voda dolazi odozgo, što nema efekta, a može da dovede i do kolitisa“, kaže Mitrović.

U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, najbolje je ujutru uzimati med (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i posle minut progutati dve i posle pola sata ništa drugo ne konzumirati.

Mitrović kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i kašika meda u litru vode).

Siniša Mitrović kaže i da je dobro započeti dan livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov, koji deluju umirujuće i uvode mirnu noć.

Polen

Polen je plod cvetnih biljaka i sadrži preko 300 mikroelemenata.

U apiterapiji, polen se ne može koristiti čist jer je prekriven celuloznim membranama koje naše telo ne može da svari. Zato se polen meša sa medom tako da med svojim enzimima rastvara celulozu i čini je lekovitom za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Dnevno se uzima jedna kašičica, a u apiterapeutske svrhe količina se može povećati. Polen je pun RNK i ima višestruko lekovito dejstvo na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, upalu prostate, objašnjava Mitrović.

Perga

Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrna koja pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, gde sazrevaju i mogu da se konzumiraju tek posle 14 do 16 dana. Perga se naziva i pčelinji hleb.

„Pčela ne može da konzumira polen, samo polen. Mlade pčele deset dana hrane maticu pergom i zato ona može položiti i do 2.000 jaja dnevno, što je i hrana za mlade larve i trutove. Perga je oko devet puta moćnija od polena – preko 300 mikroelemenata plus 26 vrsta jednostavnih kvasaca i obogaćena je malom dozom propolisa. Zbog toga se u apiterapiji preporučuje ne više od dva-tri grama perge (desetak zrna) zbog njenog visokokvalitetnog biostimulatora. Obično se pod jezik stave tri-četiri zrna i tu se razgrađuju i ulaze u organizam“, objašnjava Siniša Mitrović i dodaje da apiterapeuti prave i preparate na bazi meda, polena i perge i daju preporuke o količinama i načinu upotrebe.

Propolis

Propolis se dobija iz smolastih pupoljaka i smola iz drvenastih biljaka, obogaćen je voskom i polenom i veoma je složenog sastava.

Propolis nazivamo i prirodnim antibiotikom ili antibiotikom budućnosti. Upotreba proplisa datira još iz antičkih vremena. Stari Egipćani su ga koristili za mumifikaciju, lečenje kožnih lezija i mnogih drugih oboljenja. Utvrđeno je da ima antivirusno, antibakterijsko, antiinflamatorno, antireumatsko dejstvo. Kao prirodni antioksidans i antiseptik, deluje protiv većine gljivica i parazita.

Apiterapeuti uglavnom preporučuju uzimanje propolisa upravo zbog njegovih navedenih svojstava.

Matična mleč

Matični mleč se dobija od perge i obogaćuje enzimima mladih pčela.

„To je najjači prirodni biostimulator za ljudski organizam. Zbog izuzetno jake biostimulativne energije, dnevno se ne koristi više od jednog grama“, objašnjava Mitrović.

Matični mleč se brzo razgradi i treba ga što pre sačuvati ili u medu (1 kilogram meda se pomeša sa 10-15 g matičnog mleča) ili u tamnim bocama od 10 ml i čuvati u zamrzivaču. Uzimajte dve do tri kašike dnevno sa medom ili iz zamrzivača drvenom kašikom (veličine zrna pirinča) ispod jezika. Posle uzimanja matičnog mleča ne treba ništa da konzumirate pola sata. Mitrović upozorava da prekomerna konzumacija matičnog mleča može imati neželjene efekte.

„Matični mleč je takođe brzo razgradiv, pa ga treba što pre sačuvati ili u medu (1 kg meda se pomeša sa 10-15 g matičnog mleča) ili u

Pčelinji otrov – apitoksin

Pčelinji otrov se nalazi u ubodu svake pčele. To je visokokoncentrovana mravlja kiselina koja čuva imunitet pčelinjeg društva i služi kao odbrambeni sistem od napadača i uljeza. Veoma je toksičan, ali je i lekovit. Ljudi alergični na ubod pčela mogu imati jaku reakciju otoka, a smrt je moguća ako im što pre ne pruže medicinsku pomoć.

U apiterapiji apitoksin koriste samo ljudi koji nemaju problema sa jakim alergijama.

„Pomaže kod reumatskih bolesti, a najnovije studije istražuju njegov uticaj na multiplu sklerozu. Obično se apitoksin nanosi direktnim ubodom pčela na reumatično ili drugo mesto – prvo jedan ubod dnevno, a zatim, po savetima apiterapeuta i lekara, do sedam uboda“, kaže Mitrović.

Apiterapeutske komore

Poslednjih decenija boravak ljudi u apiterapijskim komorama postaje sve popularniji.

Pčelari su primetili da se, spavajući u svojim košnicama, vozilima, kontejnerima ili kućicama, veoma brzo oporavljaju, dobro spavaju i bolje se osećaju nakon teškog fizičkog rada. Boravak na pčelinjaku je izuzetna blagodat za naš organizam. Udišemo čist aerosol iz košnica i pozitivno zračenje iz košnica blagotvorno deluje na organizam. Oni sa problemima disanja kao što su astma, bronhitis, ali i migrena, udišu aerosol iz košnica u apikomori i ostaju u prostoriji sa košnicama. Iz košnica udišemo vosak, med, propolis, pergu, a ova mešavina je veoma zdrava i jedinstvena. Zato mi pčelari i apiterapeuti kažemo – daj čoveku kašiku meda i nahrani ga jedan dan, daj mu košnicu i hrani ga za ceo život“, zaključuje Mitrović.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar