Ovu namirnicu obavezno uključite u ishranu ako želite da budete zdravi i fit

Sve više ljudi u svetu je gojazno ili ima prekomernu telesnu težinu, što najčešće dovodi do brojnih zdravstvenih problema. Paralelno s epidemijom gojaznosti počelo je da se sve više govori o važnosti uvođenja kontinuirane fizičke aktivnosti i uravnotežene ishrane u svakodnevnu rutinu.

Takođe, sve više ljudi počinje da razmišlja o hrani koju kupuje i konzumira. Osim što je važno držati se podalje rafinisanih namirnica kojima su tokom obrade oduzeti nutritivni sastojci i vlakna, kao što su belo brašno i šećer, podjednako je važno bazirati ishranu na namirnicama koje obiluju proteinima, a potom u manjoj količini i zdravim ugljenim hidratima i mastima.

Proteini su glavni izvor materija za izgradnju mišića, kože, kose, noktiju i unutrašnjih organa, uključujući srce i mozak. Često kažemo da su oni hrana za mišiće, zbog čega se konzumacija proteinskih namirnica posebno preporučuje deci u razvoju, starijim osobama, ali i osobama koje žele da regulišu svoju telesnu težinu.

Kada govorimo o proteinima životinjskog porekla kao zdravlju na tanjiru, glavne dve namirnice koje se najčešće nalaze na našim tanjirima i koje preporučuju nutricionisti su pileća i ćureća prsa. Zašto baš one?

Pileća i ćureća prsa imaju manje vezivnog tkiva od junetine, govedine i drugog crvenog mesa pa se lako vare. Piletina i ćuretina takođe imaju oko 20 posto više belančevina nego svinjetina, a pet do šest puta manje masti od svinjetine i oko dva puta manje od teletine. Njihove belančevine su visokovredne što znači da sadrže esencijalne aminokiseline (one koje organizam ne može sam da sintetiše pa ih je potrebno unositi hranom) u količini i odnosima koje podržavaju rast, razvoj i oporavak organizma. Radi se o dijetalnom mesu koje se razlikuje od ostalih vrsta mesa prvenstveno zbog bogatstva minerala i vrednih nutrijenata, a posebno se ističe niskim postotkom masnoće (1 % masti na 100 g).

Na pitanje šta je zdravije – piletina ili ćuretina, stručnjaci nerado izdvajaju jednu ili drugu vrstu mesa, ali prednost ipak najčešće daju ćuretini. Ćureće meso sadrži triptofan, koji je odgovoran za proizvodnju endorfina, hormona užitka. Osim toga, ćureći fileti imaju savršenu ravnotežu zasićenih masnih kiselina.

Zašto se preporučuje uključiti ćuretinu u ishranu?

Već 200 grama ćuretine pokriva do 80 posto dnevne potrebe vitamina iz grupe B.

Za decu su ti vitamini od posebne važnosti jer podstiču rast i nužni su za dobru funkciju metabolizma.

Ćureća prsa sadrže malo masnoće što utiče na niži nivo holesterola i direktno na kvalitet rada kardiovaskularnog sistema i srca. Sadrže  visoki udeo belančevina koje su najvažniji faktor u rastu i razvoju telesnih tkiva.

Glavni su izvor materija za izgradnju mišića, kože, kose, noktiju i unutrašnjih organa, uključujući srce i mozak.

Sadrže nadprosečno visok udeo važnih vitamina i minerala – vitamini B grupe, dragoceno gvožđe, magnezijum, cink i kalijum – materije koje su potrebne za normalno funkcionisanje organizma. Gvožđe je jednako važno kao i vitamini B2 i B12 za stvaranje krvi, cink pospešuje zaceljivanje rana, magnezijum je poznati antistresni element, a kalijum reguliše sadržaj vode u telu.

Istraživanja pokazuju da ćuretina sadrži materije koje bitno utiču na biohemijske procese u ljudskom organizmu; povećava telesnu kondiciju, podiže nivo energije i raspoloženja, ubrzava metaboličke procese.

Preporučuje se ukoliko osoba želi da bude u dobroj kondiciji i dobro raspoložena i kako bi lakše obavljala svakodnevne aktivnosti. Lako je vari te ne opterećuje probavu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.