Nutricionisti otkrivaju koliko je dozvoljeno da pojedemo sladoleda i šta ako preteramo.
Sladoled je mnogima omiljena letnja poslastica, od onih fabričkih do onih na točenje. Danas se mogu naći raznih ukusa, pa tako u Srbiji u ponudi postoje i slani sladoledi od kajmaka, ajvara, čvaraka, pa čak i sa ukusom rakije. Šta se dešava ako i kada preteramo sa sladoledom ili ga jedemo svaki dan?
Tamar Samuels, registrovana dijetetičarka za Yahoo je rekla da okleva da označi bilo koju hranu (ili učestalost kojom se jede) kao „dobru“ ili „lošu“.
„To može da izazove osećanja sramote, krivice i straha, što potencijalno može da dovede do nezdravog odnosa s hranom“, rekla je. Osim toga, svako ima svoje prehrambene potrebe koje mogu jako da se razlikuju od osobe do osobe. I Megi Mihalzik, registrovana dijetetičarka ima sličan stav.
„Ne volim da klasifikujem jednu vrstu hrane kao lošu ili da ste ‘loši’ ako jedete to nešto, ali kao što znamo, postoji hranljivija hrana i manje hranljiva hrana“, rekla je i dodala da je sladoled kalorična hrana s visokim udelom šećera i masti u kojoj se može uživati u umerenim količinama.
Na tržištu postoji mnogo sladoleda s mnogo različitih nutritivnih vrednosti, stoga je uvek važno da čitati etikete. Preporučena dnevna granica za unos šećera koju preporučuje Američko udruženje za srce nije veća od 36 g za muškarce i 25 g za žene. A što se tiče zasićenih masti, AHA ne preporučuje više od 13 g dnevno za nekoga na ishrani od 2.000 kalorija dnevno. Tako da jedna porcija sladoleda zauzima ceo dan i šećera i zasićenih masti.
Registrovana dijetetičarka Edvina Klark kaže da iako je istina da sladoled ima visok udeo zasićenih masti i šećera, on može da bude svakodnevni deo zdrave ishrane.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.