U trendu

Tesla je odavno upozoravao: Klanjem stoke nećemo se osloboditi životinjskog instinkta

Hipokrat je rekao: „Neka hrana bude tvoj lek, a lek tvoj neka bude hrana.“ Stari Grčki filozofi govorili su da je čovek ono što jede, te tako hrana može biti čovekov lek ili otrov.

Hranu treba promatrati kao izvor, a ne smisao jedenja. Ako je unos hrane veći od potrošnje, čovek se goji, a ako je manji, on mršavi. Ne smemo jesti zbog navike ili dosade, a dijetetika zastupa stav da s jelom treba stati kada nam je najslađe. Umerenošću u jelu razvija se samodisciplina i osećaj mere, koji čoveka vodi ka toleranciji i strpljenju.

Tokom dana treba piti i dovoljno vode, a slatka i gazirana pića treba izbegavati. Kod dece se konzumiranje ovih pića kasnije pretvara u potrebu za stimulansima pa i drogom. Jelo i ispijanje tečnosti treba razdvojiti tokom obroka. Pravilna ishrana podrazumeva da se hrana konzumira lagano i bez žurbe.

Dnevne obroke treba planirati u isto vreme, bez preskakanja istih. Kao uzor i ovde imamo Nikolu Teslu, koji je obedovao uvek u tačno vreme, piše Atma.hr.

Tokom dana treba pešačiti na otvorenom, stepenicama se penjati pešice, ustati sa stolice i sto puta ako treba za nešto. Što više angažujemo naše mišiće, više kalorija ćemo sagoreti, biti vitkiji i savitljiviji.

Dok jedemo, nemojmo misliti o lošim stvarima. Posvetimo se isključivo hrani, dajmo joj svu pažnju i poštovanje, uživajući u njoj. Obedujmo u dobroj atmosferi – na mirnom i prijatnom mestu, okruženi bliskima ili prijateljima. Tako će nam hrana doneti dobro zdravlje.

Tesla je vizionar i po pitanju ishrane: „Moja ideja je da razvoj života mora voditi ka takvim oblicima postojanja koji će biti mogući bez ishrane i koji neće biti sputavani odgovarajućim ograničenjima. Zašto jedno živo biće ne bi moglo svu energiju koja je potrebna za obnavljanje njegovih životnih funkcija da dobije od okruženja, umesto kroz trošenje hrane i transformisati nekim komplikovanim procesom energiju hemijskih kombinacija u energiju održavanja života?“

„Najvažniji element u mom životnom planu su vrsta i način ishrane. Ako mašini ne dajete pravo pogonsko gorivo, on neće raditi pravilno. Ja se trudim da regulišem rad ove mašine prema naučnim principima i u saglasnosti sa zakonima planete na kojoj živimo…”

“Na osnovu fizičkog zakona, 24 sata su podeljena na dan i noć. Isto tako, u ljudskom životu postoje dva razdoblja. Jedno je razdoblje u kojem se radi, a drugo je u kojem se odmara. Shodno ovome, u toku dana treba da postoje i dva osnovna obroka: jedan obrok treba da daje energiju za svakodnevni rad, a drugi da napuni telo materijalom kojim će se krepiti za vreme spavanja…”

“Ujutru treba uzimati masniju hranu jer je to potrebno za rad. Uvele na red dolazi hrana od belančevina jer je potrebna za izgradnju ćelija… Pravio sam eksperimente s raznim teorijama o hranljivosti. Na taj način još u ranoj mladosti došao sam do zaključka da je potrebno dobro sažvakati hranu, skoro je pretvoriti u kašastu masu. Na ovaj način najbolje se nadoknađuje utrošena energija, a istovremeno je i najprilagođenija organima za probavu.“

Naročitu vrednost Tesla pridaje vegetarijanstvu, jer dobar deo života je bio vegetarijanac. S godinama je izbegavao meso, zamenio ga je ribom, uvek kuvanom, te je najzad ostavio meso u potpunosti. Kasnije nije jeo ni ribu, živeo je na vegetarijanskoj „dijeti“. Mleko, uvek toplo, bilo mu je glavni dodatak jelu, a pred kraj života mu je bilo i glavna hrana.

On se slaže sa francuskim naučnikom Kirijem da je čovek po konstituciji, posebno vilice, zuba i udova predodređen da se pre hrani biljem nego životinjskim mesom, dok je mleko smatrao moćnim eliksirom.

„Sigurno da je puno poželjnije uzgajanje povrća i zato mislim da je vegetarijanstvo pohvalan način za napuštanje utvrđenih navika. Nije samo teorija da možemo opstati na biljnoj hrani i da obavljamo svoj posao čak i bolje. Mnoge rase koje žive isključivo od povrća imaju puno bolju telesnu kondiciju i snagu. Nema sumnje da je neka biljna hrana, kao što su ovsene pahuljice, ekonomičnija od mesa i bolja u pogledu mehaničkih delovanja. Takva hrana sigurno manje opterećuje naše organe za varenje i time što doprinosi osećaju zadovoljstva i druželjubivosti čini toliko dobra da je to teško i oceniti.

S obzirom na te činjenice treba uložiti sve moguće napore da se zaustavi nemilosrdno i okrutno klanje stoke, što destruktivno utiče na naš moral. Da bi smo se oslobodili životinjskih instinkta i apetita koji nas drže na nižem nivou, treba da počnemo iz samog korena iz koga potiču: treba da sprovedemo radikalnu reformu karaktera ishrane.“

Tesla je posebno ukazivao na štetno delovanje mesa i žumanaca jajeta. U njima ima puno mokraćne kiseline koja stvara prevelike količine uree u krvi. To dovodi do reume, kostobolje, hipertenzije i priličnog broja drugih bolesti, što je Tesli očigledno poznato.

Rado je jeo pirinač, upravo iz razloga što u njemu nema previše mokraćne kiseline. Izbegavao je stimulanse: čaj, kafu i duvan, ali je preporučivao čašicu alkohola dnevno, ali ne i u kasnijim godinama. Imao je običaj da drži neotvorenu flašu skupog omiljenog vina, za vreme obroka na stolu, a koja je ostajala neotvorena.

Od najranije mladosti Teslu zanima i fizička kultura, zato je dnevno hodao najmanje 15 kilometara. Kupao se svakog dana izvodeći vežbe u kupatilu i sve to uz dobar san, smatrao je ključnim faktorom dobroga zdravlja.

„Kao Džon Raskin i ja izjavljujem, da neću ubiti niti povrediti nijedno živo biće bez potrebe niti uništiti bilo koju drugu stvar, već ću težiti da sačuvam sve što je dragoceno i živo i da negujem svu prirodnu lepotu na zemlji“, govorio je slavni srpski naučnik.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (2)