Vreme između obroka

Poznato je da je ishrana bitan, ako ne i presudan faktor za zdravlje čoveka. Koliko kalorija unesemo, koliko se zdravo hranimo i da li uopšte marimo za sve to – pitanja su koja već duže razmatraju i naučnici i lekari.

Do sada su rađene različite studije o zdravoj ishrani, višku kilograma (gojaznosti) i vežbanju.

Nov pristup ovoj temi jeste vreme ishrane. Prema najnovijem istraživanju, period ishrane može imati veliki uticaj na zdravlje, uključujući i gubitak težine.

Ispitivanja na miševima i ljudima otkrila su da neunošenje hrane u organizam od 8 do 12 časova menja metabolizam na genetskom nivou, snižava šećer u krvi i smanjuje telesnu težinu. Pretpostavka je da ovakve promene mogu biti dovoljne za smanjeni rizik od srčanih oboljenja, demencije, raka i dijabetesa.

Istraživanje na miševima

Naučnici su miševe istih gena (blizance) odvojili u dve grupe. Prva grupa imala je pristup hrani jednom u 8 sati dnevno, a druga je imala hranu na raspolaganju non-stop.

Miševi iz prve grupe, hranjeni na 8 sati, izgledali su normalno i imali manji nivo masti, iako je hrana koju su dobijali sadržala masnoće. Miševi iz druge grupe koji su imali pristup hrani non-stop, postali su gojazni i, prema analizi krvi, bili su puni masti i šećera.

Rezultati su ponovljeni sa različitom hranom za obe grupe i opet su bili isti.

Na osnovu rezultata, naučnici kažu da vremensko ograničenje u ishrani poboljšava kontrolu šećera u krvi, povećava izdržljivost i razmišljanje.

Testirani su i miševi sa Alchajmerovom i Parkinsonovom bolešću i primećeno je da vreme ishrane utiče na mozak, jer štiti moždane ćelije, pa samim tim mozak ima bolje performanse.

Napravljeno je i poređenje sa našim davnim precima koji su satima gladovali pre nego bi ulovili neku životinju za obrok. Ta glad ih je navodila na bolje i brže razmišljanje, pa samim tim i na razvoj inteligencije.

Naučnici se spremaju za testiranje druge vrste vremenskog ograničenja, prvo na miševima ili drugim životinjama, pa onda i na ljudima. To će biti test ishrane: nedeljno se posti 2 dana po principu jedan dan posna ishrana, dva dana normalna ishrana, sa pauzama u obrocima od 8 do 12 sati.

Planirano je da se posle životinja test ishrane primeni na osobe koje su u ranoj fazi Alchajmerove bolesti. Prema naučnicima, to će biti pokazatelj da li i kako vremensko ograničenje utiče na razvoj bolesti.

Razvoj istraživanja

Naučnici su posle uspešnog istraživanja na miševima, istražili nivo šećera u krvi i vreme obroka kod 2200 žena prosečne starosti 47 godina i sa indeksom telesne mase (BMI) 28, što ih svrstava u gojazne.

Meren je nivo šećera u krvi pre i posle jela. Utvrdđeno je da insulin koji luči pankreas ne utiče samo na šećer već i na ćelije raka. Kada se nivo za potrebe insulina podigne. tj. šećer skoči, dolazi do rizika od dijabetesa.

Žene su zatim podeljene u dve grupe (kao i kod miševa).

Prva grupa je praktikovala da ne jede od 6 sati uveče do 6 sati ujutru, dok je druga grupa imala hranu na raspolaganju non-stop.

Primećena je bolja konrola šećera u krvi kod prve grupe, i to bez ograničenja kalorija u predviđenim obrocima. Utvrđena je velika podudarnost, kao i kod miševa.

Zatim je urađeno manje israživanje kod muškaraca. Zamoljeno je 29 zdravih muškaraca da promeni vreme ishrane, ali bez ograničenja hrane po obroku. Oni nisu imali obrok od 7 sati uveče do 6 sati ujutru svakog dana u trajanju od 2 nedelje.

U tom periodu, svih 29 muškaraca prosečno je smršalo po pola kilograma dnevno, ili 200 kalorija.

Zaključak

Zaključak naučnika je da se ovo istraživanje mora nastaviti, jer nije kontrolisano i najpouzdanije. Pitanje je da li su se svi učesnici istraživanja pridržavali neunošenja hrane u dogovorenom periodu. Problem može biti u tome što su ispitanici možda zaboravili na šoljicu kafe ili čips koje su uneli u organizam u to vreme.

Na kraju se svi slažu da istraživanje treba nastaviti i zbog ozbiljnih bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca, Alchajmerova bolest, Perkinsonova bolest i razni oblici rizika od raka.

U rezultatima istraživanja ima logike, jer su naši preci u vremenu od mraka do zore spavali i nisu ništa jeli, a mi smo poremetili ritam kasnim odlaskom na spavanje i raznim grickanjima, ili čak noćnim obrocima, što se, izgleda, odrazilo i na zdravlje i na telesnu težinu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.