U trendu

Niste ni svesni: dubok san je SPASONOSAN

Kad se „komirate“, pa se „zakucate“, pa do ujutru…

Dok spavate, spori talasi električne aktivnosti u vašem mozgu pomažu ispiranje štetnih supstanci koje bi u suprotnom mogle da oštete ćelije mozga.

Ovaj proces može da ima ulogu u sprečavanju neurodegenerativnih stanja kao što je Alchajmerova bolest.

Koristeći posebnu tehniku snimanja mozga naučnici su detektovali seriju događaja koji se odvijaju dok mozak tone u duboki san, a moždani talasi se usporavaju i sinhronizuju.

Otkrili su da se protok krvi prema mozgu usporava omogućavajući nadiranje čiste, bezbojne cerebrospinalne tečnosti. Ta tečnost ispira proteinski otpad koji se nakupio u toku dana, kao i druge supstance koje bi mogle da štete mozgu ako se ne uklone.

„Nikad nismo videli talase tečnosti u ovim razmerama dok je mozak u budnom stanju, što ukazuje da san karakteriše jedinstveni obrazac protoka tečnosti kroz mozak“, kaže vođa studije Laura Luis sa Univerziteta u Bostonu.

„Ranija istraživanja na životinjama pokazala su da se tokom sna belančevine poput beta-amiloida, povezanih s Alchajmerovom bolesti, brže uklanjaju iz mozga. Na temelju tih studija pitali smo se koji je razlog tih zbivanja i želeli smo da proverimo da li se cerebrospinalna tečnost menja tokom sna zbog toga što se veruje da je upravo ona važna za uklanjanje štetnih supstanci iz mozga“, kaže Luis.

Profesorka i njen tim sumnjaju da nekvalitetan san kod pacijenata sa neurološkim poremećajima može da utiče na proces čišćenja što rezultira nakupljanjem štetnih materija koje mogu da dovedu do degenerativne promene.

„Sprovodimo nova istraživanja kako bismo utvrdili način na koji se talasi cerebrospinalne tečnosti mogu promeniti pri zdravom starenju i u slučaju neuroloških promena. Takođe, ćemo istražiti da li će to biti povezano sa manje uklonjenih štetnih materija iz mozga tokom sna kod tih pacijenata“, kaže profesorka Luis.

Novo istraživanje pokazuje kako bi ritmični protok tečnosti tokom dubokog sna mogao biti način na koji mozak ispira štetne supstance, napisali su danski naučnici u komentaru koji je pratio objavu rada.

„Razumevanje tog procesa moglo bi baciti novo svetlo na to kako poremećaj sna može biti povezan sa određenim neurološkim poremećajima“, kažu Soren Grab sa Univerziteta u Kopenhagenu.

„Poremećaji faze sna koje karakterišu spori talasi često prate starenje, velike depresivne poremećaje i demenciju. Biće zanimljivo videti da li se može dinamika cerebrospinalne tečnosti povezane sa fazom sporih talasa sna koristiti kao biomarker bolesti i može li poboljšanje faze sna, koju karakteriše spori talas, zaštititi moždanu funkciju od neurodegenerativnih promena“, kažu ovi stručnjaci.

(News Scientists, N1)

Napišite komentar