Opet smo obmanuti: probiotici mogu biti – štetni!
Godinama se spominju prednosti probiotika. Od toga da drže bakterije u crevima u ravnoteži, do toga da pomažu u održavanju dobrog zdravlja sistema za varenje. Novi dokazi pokazuju da previše probiotika može da prouzrokuje prilično neprijatne simptome.
Upotreba probiotika može da rezultira značajnim nakupljanjem bakterija u tankom crevu što može dovesti do dezorijentisanosti, nadutosti, bolova u želucu.
U objavljenoj studiji u kojoj je učestvovalo 30 pacijenata, njih 22 su prijavili probleme poput zbunjenosti i poteškoća povezanih sa koncentracijom, kao i nadimanje. Treba napomenuti da su svi učesnici uzimali probiotike.
„Istražitelji su otkrili velike kolonije bakterija koje se razmnožavaju u tankom crevu pacijenata, ali i visok nivo D-mlečne kiseline proizvedene fermentacijom šećera bakterije laktobacilusa iz njihove hrane“, rekao je dr Satiš Rao, direktor neurogastroenterologije na Medicinskom fakultetu u Džordžiji.
Poznato je da je D-mlečna kiselina privremeno toksična za ćelije mozga. Istraživači su otkrili da su neki pacijenti imali dva do tri puta veću količinu D-mlečne kiseline u krvi od normalne.
Neki su rekli da im je dezorjentacija i gubitak kognitivne sposobnosti, koja je trajala od pola sata do nekoliko sati nakon jela, bila toliko ozbiljna da su morali da napuste posao.
Prema izveštaju objavljenom u časopisu „Clinical and Translational Gastroenterology“ ovo je prvi put da je uspostavljena veza između stanja mozga i prekomernog rasta bakterija u tankom crevu, izazvanog visokim nivoom D-mlečne kiseline u crevima i upotrebom probiotika.
„Ono što sada znamo je da probiotske bakterije imaju jedinstvenu sposobnost razgradnje šećera i stvaranja D-mlečne kiseline. Dakle, ako nenamerno kolonizujete tanko crevo probiotičkim bakterijama, tada ste postavili osnovu za potencijalni razvoj laktacidoze i pomenutih stanja mozga“, kaže dr Rao.
Iako probiotici mogu biti korisni u nekim situacijama, poput pomaganja pacijentu da obnovi bakterije u crevima nakon uzimanja antibiotika, istražitelji su savetovali oprez protiv njegove prekomerne i neselektivne upotrebe.
„Probiotike treba tretirati kao lek, a ne kao dodatak ishrani“, kaže dr Rao.
Upotreba probiotika može biti posebno problematična za pacijente koji imaju problema sa slabom pokretljivošću creva, one koji uzimaju opioide, ali i one koji imaju terapiju koja smanjuje lučenje želudačne kiseline i tako prirodno uništava suvišne bakterije.
„Probiotici bi trebalo da deluju u debelom crevu, a ne u tankom crevu ili stomaku“, kaže dr Rao, tako da problemi sa pokretljivošću creva mogu dovesti do problema sa probiotičkim bakterijama koje stižu na odgovarajuće mesto.
Veliki broj problema, od stanja poput dijabetesa do lekova poput antidepresiva i minerala poput gvožđa, može usporiti kretanje i povećati mogućnost da probiotici ostanu predugo u gornjem delu creva, gde mogu da nanesu štetu.
„Probiotici definitivno mogu pomoći, na primer, osobama koje imaju gastroenteritis, želudačni grip, ili dijareju i druge probleme nakon što antibiotici unište prirodne bakterije u crevima. U tim situacijama su probiotici idealno sredstvo za obnavljanje crevne flore“, kaže dr Rao.
Doktor napominje da bi takođe bilo dobro koristiti namirnice koje imaju dejstvo probiotika, kao što su: crna čokolada, jogurt, kiseli kupus i naročito kefir.
(sciencedaily.com, N1)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.