U trendu

Veština pamćenja (2)

Zaboravite sve što ste gledali u TV serijama ili na filmu. Retrogradna amnezija, potpuni gubitak pamćenja, tako omiljena u sapunicama, prilično je retka. Ipak, slučaj koji smo mogli da vidimo u filmu „Memento“ je vrlo moguć. Imate, dakle, osobu koja priča s vama i u stanju je da vam kaže kako se zove, i u stanju je da sasvim normalno razgovara s vama sve dok ne izađete iz sobe. Ako se vratite posle deset minuta, ta osoba vas se uopšte neće sećati. Idealna psihološka zavrzlama za filmski scenario!

Ipak, neke stvari se jednostavno ne zaboravljaju. Recimo, nikada ne zaboravljamo kako se vozi bicikl. Razlog tome sigurno leži u tome što naš organizam oseća uzbuđenje zbog savladane veštine, ali i zbog toga što je reč o mehaničkim radnjama tela, što se može opisati i kao „mišićna memorija“. A zašto nam se dešava da gubimo ključeve ili neke druge važne sitnice? Nemoguće je (i nepraktično) zapamtiti svaki mogući detalj iz svakodnevnog života. Naš mozak to rešava tako što generalizuje pamćenje; na primer, umesto da zapamti svaku jabuku koju ste ikada pojeli, mozak stvara šemu jabuke: tvrda je, crvena i slatka. Ista stvar dešava se i s ključevima. Umesto da pamti svaki put kada ste stavili ključeve na komodu, mozak uspostavlja šemu prema kojoj su ključevi isto što i komoda. Kada ta formula zakaže, imamo problem da se setimo drugačijeg rešenja. Onda dolaze nedoumice…

Kako da sačuvamo pamćenje? Statistički, najčešći uzrok gubitka pamćenja je prirodan proces starenja. Postaje nam sve teže da protumačimo i pohranimo nove informacije, naročito one nevažne, kao što su imena ljudi. Da biste bolje zapamtili nečije ime, koncentrišite se na vizuelni doživljaj i povežite ga s nečim što je upečatljivo na toj pojavi. Možete se tom prilikom poslužiti i asocijacijama i svim onim što će učiniti da otključate potencijal svog uma kako biste brže mislili i bolje pamtili.

1 komentar
  1. Vera Savić

    Dobro napisano, potrebno je još pouka za trening pamćenja.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike