Da li smo bili u zabludi? Naučnici tvrde da je ova temperatura tela ključ dugog života

Iako se do sada smatralo da je idealna telesna temperatura 36,6 stepeni Celzijusa, poslednja istraživanja naučnika pokazala su da to uopšte nije tako.

Štaviše, ova temperatura može govoriti o mnogim zdravstvenim stanjima – od fizičkih bolesti do poteškoća sa mentalnim zdravljem koji na kraju krajeva mogu rezultirati i kraćim životnim vekom.

Naš organizam je veoma složen sistem, a da bi on pravilno radio potrebno je da postoji sinergija između svih njegovih elemenata. „Glatko“ funkcionisanje organizma ometaju brojni faktori – od stresa, preko neredovne i nepravilne ishrane, pa sve do fizičkih i mentalnih oboljenja, a jedan od načina na koji nam telo govori da nešto nije baš kako treba jeste i podizanje temperature.

Dugo godina se verovalo da je „normalna“ temperatura tela 36,6 stepeni Celzijusa. Međutim, početkom 20. veka ustanovljeno je da telesna temperatura ljudi postepeno opada iz godine u godinu. Ovakav trend naučnici objašnjavaju manjim brojem upalnih procesa zahvaljujući češćem korišćenju antibiotika i zdravijem načinu života. Po današnjim standardima, telesna temperatura je idealna ukoliko tek malo premašuje 35 podeljak Celzijusove skale.

Međutim, povišenu temperaturu ne izazivaju samo upalni procesi u organizmu ili neka fizička oboljenja, već i problemi sa mentalnim zdravljem, a konkretno – depresija, ustanovili su naučnici Kalifornijskog univerziteta u San Francisku, a preneo ruski portal Argumenti i Fakti.

„To znači da depresija nije samo u glavi, već da je treba posmatrati kao sistemsko oboljenje koje je propraćeno upalnim procesom“, pojašnjava biolog Džordža Mejsona Anča Baranova.

Što je temperatura tela niža, to će čovek duže živeti

Oslanjajući se na ove nalaze, naučnici su došli do veoma jasnog zaključka, a to je da je dužina životnog veka usko povezana sa telesnom temperaturom: što je ona niža, to će čovek duže živeti. Postavlja se pitanje: „A šta učiniti kako bi se organizam permanentno rashladio do optimalnih vrednosti?“ Univerzalan odgovor, naravno, ne postoji, ali postoje smernice koje mogu biti od koristi.

Regulisanje ishrane bi mogao biti prvi korak u borbi sa povišenom telesnom temperaturom, a kao posledica ove promene poboljšaće se i mentalno zdravlje. Autori kalifornijskog istraživanja savetuju i odlaske u saune i parna kupatila, pa čak i duže kupanje toplom vodom. Na taj način organizam „uključuje“ mehanizme hlađenja koji obaraju telesnu temperaturu prvo privremeno, a u kombinaciji sa zdravi(ji)m načinom života – i trajno.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.