Još neki saveti za čuvanje srca

Smatra se da su srce i mozak najvažniji i najneophodniji organi za život. Obično se kaže da je srce centar života, motor-pokretač ili pumpa koja napaja ceo organizam toliko potrebnom krvlju.
Saveti
Budući da savremeni način života utiče na opterećenje srca i da je sve više ljudi koji imaju probleme sa bolestima srca i krvnih sudova, nikad nije previše saveta o tome kako pomoći srcu i kako ga sačuvati.
Vitamini i minerali
Za očuvanje srca i kardiovaskularnog sistema, između ostalog, važni su: vitamin C, vitamin E, magnezijum i koenzim Q10. Podsećamo da magnezijuma ima najviše u orasima, bademima, ribi, integralnim žitaricama i zelenom lisnatom povrću. Koenzima Q10 ima u mesu, iznutricama i morskim plodovima.
Stres
Stres, nezadovoljstvo životom, hronični umor, napetost i veliko psihičko naprezanje – najviše štete srcu i krvnim sudovima. Zato je bitno izbegavati stresne situacije, bolje se organizovati u poslu i često se kvalitetno odmarati.
Pušenje
Cigarete i duvanski dim spadaju u najljuće neprijatelje kardiovaskularnog sistema. Cigarete i duvanski dim uništavaju vitamin C, vitamin E i koenzim Q10, a samim tim ostavljaju organizam bez dovoljno antioksidanata, neophodnih za zdrav i dug život.
Šetnja i rekreacija
Šetnja od bar 4 km dnevno ili bilo koje slične fizičke aktivnosti prijaju svakom organizmu i doprinose opštem zdravlju.
Zdrava i pravilna ishrana
Pravina ishrana preporučuje se za sveukupno zdravlje, ali najviše za srce. Potrebno je jesti više lakih obroka u toku dana sa što više voća i povrća na trpezi, a što manje jakog masnog mesa.
Vitka linija
Vitka linija je jedan od preduslova za zdrav život, a to znači ne preterivati sa količinom hrane. Kontrolisanjem težine i održavanjem vitke linije smanjuje se loš holesterol i čuvaju krvni sudovi.
Hladnoća
Nagle promene temperature, a naročito izlaganje hladnoći – naprežu srce i treba ih izbegavati. Potrebno je oblačiti se primereno vremenskim prilikama.
Pravilno disanje
Pravilnom disanju niko nas ne uči, a ono je veoma važno kako bi se krv snabdevala potrebnim kiseonikom. Zato treba disati duboko i pravilno i često boraviti na čistom vazduhu, u prirodi, daleko od smoga i prašine.
Kada tražiti pomoć lekara?
Ukoliko vam hladnoća izuzetno smeta i ako se i pri "običnoj hladnoći" osećate izuzetno umorno i malaksalo.
Ako se i pri najmanjim naporima zamarate, osećate malaksalost, bolove u mišićima, imate vrtoglavicu.
Bolovi u rukama ili vratu, ukoliko nije upala mišića, obično su znaci koji upozoravaju na probleme sa srcem i krvnim sudovima.
Iznenadna utrnulost ruku i nogu, kao i gubitak osećaja u rukama ili nogama, mogu upozoravati na slabosti srca.
Gubitak daha ili nesvestica takođe upozoravaju na slabosti srca.
Bol u grudima (probadanje) – jedan je od mogućih simptoma bolesti srca.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.