Kad bubrezi otkažu

Nepovratno i hronično oštečenje bubrega (terminalna bubrežna insuficijencija ili peti stadijum hronične bubrežne insuficijencije) dovodi do nakupljanja toksina i tečnosti u organizmu i zahteva lečenje nekom od metoda koje mogu da zamene funkcije bubrega.

Do hroničnog i trajnog oštećenja bubrega mogu dovesti razna oboljenja, a danas su najčešća dva:

1. povišen krvni pritisak (hipertenzija)

2. šećerna bolest

Smatra se da trenutno više od 40% bolesnika koji se leče dijalizom ima oštrečenje bubrega uzrokovano ovim bolestima.

Pored ove dve bolesti, trajno oštećenje bubrega mogu uzrokovati:

  • različite upale (glomerulonefritis, pijelonefritis)
  • nasledne bolesti bubrega (policistična bolest bubrega)
  • sistemske bolesti kao što su lupus, vaskulitisi i dr.

Kako se prepoznaje hronično i trajno oštećenje bubrega?

U početnom stadijumu ova bolest ima samo znake one bolesti koja je uzrokuje. Međutim, mnoge od bolesti koje uzrokuju trajno oštećenje bubrega (posebno glomerulonefritis) u početnim stadijumima ne daju skoro nikakve simptome.

Zato su povremeni lekarski pregled i laboratorijske analize jedini način za pravovremeno postavljanja dijagnoze i primenu odgovarajućeg lečenja. Sistematski pregledi uključuju merenje krvnog pritiska, osnovne laboratorijske analize (koncentracija glukoze i kreatinina u krvi i pregled urina) i ultrazvučni pregled bubrega i mokraćnog trakta.

Nažalost, vrlo često dolaze pacijenti tek kada moraju da se leče dijalizom, iako je pre toga moglo mnogo toga da se učini, posebno kod pacijenata sa še’ernom bolešću i povišenim krvnim pritiskom.

Naime, kod ovih pacijenata adekvatna i pravovremena terapija može zaustaviti ili usporiti oštečenje bubrega i odložiti potrebu za lečenjem dijalizom i transplantacijom. Periodični lekarski pregledi u najmanju ruku uključuju merenje krvnog pritiska, određivanje koncentracije kreatinina i šečera u krvi, kao i pregled mokraće i ultrazvučni pregled bubrega.

U najtežem stadijumu, hronično i trajno oštećenje bubrega karakteriše se slabošću, brzim zamaranjem, gušenjem, otocima tela, gubitkom apetita, mučninom i povraćanjem, nesanicom i razdražljivošću, svrbežom i dr. simptomima.

(Prof. dr Rajko Hrvačević, internista-nefrolog, Poliklinika „InterTim“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike