U trendu

Kada vas ujede krpelj, jednu stvar nikada ne radite: Doktor objasnio u čemu svi greše

Krpelji žive na travnatim površinama i aktivni su od marta do novembra, tokom velikog dela godine, ima ih i u parkovima u gradovima. Hrane se krvlju čoveka i životinja i prenose brojne opasne bolesti.

Mogu da se zakače za kožu kućnih ljubimaca i da se kasnije kod kuće „presele“ na kožu čoveka.

Aleksandra Vojvodić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalistom alergologije i kliničke imunologije, govorio je za N1 o tome kako da se zaštitite od krpelja, ali i šta da radite ukoliko dođe do ugriza krpelja.

– Veoma je važno ukloniti krpelja što pre i ukloniti ga pravilno, a takođe i uklonjenog krpelja poslati na analizu. Na taj način smanjujemo mogućnost prenosa bolesti koje krpelji mogu da prenesu – savetuje dr Vojvodić.

Ona objašnjava da je najbolje da se javite u medicinsku ustanovu kako bi lekar pravilno uklonio krpelja jer nestručnim uklanjanjem se može napraviti mnogo štete.

Ipak, kako dodaje, ukoliko ste u prirodi danima, i nema medicinske pomoći, moraćete to da učinite sami, jer je bitno da se krpelj ukloni što pre, što je duže na koži, mogućnost prenosa bolesti je veća. Smatra se da se posle 24 sata na koži mogućnost prenosa bolesti značajno povećava.

Kako ukloniti krpelja na najbolji način?

– Pinceta treba da bude čista, dezinfikujte je vodom i sapunom ili alkoholom, i uhvatite krpelja što bliže koži, i povucite nagore ujednačenim pritiskom, bez uvrtanja ili gnječenja krpelja. Krpelja stavite u neku teglicu ili kutijicu. Očistite mesto ugriza sapunom i vodom, pa odnesite krpelja na analizu i javite se lekaru čim budete došli u grad – savetuje doktorka.

U narednom periodu, kako objašnjava, treba obratiti pažnju na tegobe – crvenilo na mestu uboda, osip, glavobolje, otok limfnih žlezda, povišenu temperaturu i bilo koje tegobe.

Takođe, dr Vojvodić kaže da uvek nadalje treba da naglasite da je nekada došlo do uboda krpelja. Lekar će dati i nalog koje analize treba da uradite da bi se utvrdilo da li je organizam odreagovao na neki mikroorganizam koji je krpelj moga da sadrži, a pre svega uzročnika Lajmske bolesti.

– Smatra se da je na teritoriji Beograda veliki broj krpelja zaražen uzročnikom ove bolesti. Međutim, pored Lajmske bolesti, oni prenose i uzročnike Q-groznice, tularemije, encefalitisa – upozorava doktorka.

Šta nikada ne treba raditi ako vas ugrize krpelj?

Krpelja, kako kaže dr sci. med. Aleksandra Vojvodić, ne natapajte alkoholom, benzinom, različitim uljima, vrelom vodom, lakom za nokte i ostalim sredstvima koja su u širokoj upotrebi – na taj način stimulišete krpelja da izbaci sve mikroorganizme koji se nalaze u njemu i uzrokuju brojna oboljenja.

– Takođe, ne treba ni da se uvrće, okreće, već se samo izvuče – prema svim preporukama za pravilno uklanjanje krpelja CDC – objašnjava ona.

Dalje doktorka kaže da postoje i druge razne procedure koje se koriste u narodu do spaljivanja, stavljanja šara, itd – ne nikako, ništa se ne radi sem gore navedenog, a najbolje je javiti se odmah u zdravstvenu ustanovu gde će lekar ukloniti krpelja i dati uput šta dalje raditi.

Kako smanjiti šanse da nas krpelj ugrize?

– Izbegavajte šetnju kroz delove sa visokom travom, idite sredinom staze, ne sedajte na travu, drveće, gde krpelji mogu da dođu do kože – kaže doktorka Vojvodić i savetuje da koristimo proverene repelente na sve otkrivene delove tela, prateći uputstva.

Postoje repelenti i za decu, za kućne ljubimce.

– Nosite kačkete, šešire, duge pantalone i duge rukave, navucite čarape preko pantalona, nosite patike, neka bude što manje otkrivenih delova tela. Nema naučnih podataka da narukvice, ogrlice koje se prodaju u te svrhe i slično mogu da zaštite od krpelja. Mogu da se koriste kao pomoćna sredstva. Odeća svetlih boja omogućava da se krpelj lakše uoči, zato se obično preporučuje – dodaje Vojvodić kada je reč o zaštiti od krpelja.

Kada dođemo kući, savet je da se istuširamo, pregledamo kožu celog tela i dece, a obavezno proverimo pazuhe, prepone i kosu, pošto krpelji vole toplu i meku kožu.

– Operite svu odeću. Proverite kožu kućnih ljubimaca – psi su najugroženiji – zaključuje sagovornica N1.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.