Kalcijum i kamen u bubregu
Nova studija iz Amerike donosi podatke o količini kalcijuma u organizmu i riziku za osobe koje imaju kamen u bubregu.
Korišćenje suplemenata kalcijuma može pogoršati stanje ljudi sa kamenom u bubregu – rezultat je istraživanja više od 2000 pacijenata uključenih u studiju.
Studija navodi da to ne znači da bi osobe koje uzimaju suplemente kalcijuma po savetu lekara trebalo da prestanu same sa terapijom, ukoliko im je kalcijum prepisan za zdravlje kostiju ili neku drugu tegobu.
Kamen u bubrezima razvija se kada se visoki nivo kristalno formiranih materijala kao što su kalcijum, mokraćna kiselina i jedinjenja pod nazivom oksalati – nagomilaju u urinu. Zbog toga se ljudima sa kamenom u bubregu savetuje da smanje unos kalcijuma u organizam.
Istraživanje iz 1990. godine pokazuje, međutim, suprotno: osoba može smanjiti rizik od kamena u bubregu dobijanjem preporučene količine kalcijuma iz hrane. Sa druge strane, ova studija pokazuje da unošenje kalcijuma u organizam mimo redovne ishrane povećava rizik od stvaranja kamena u bubregu.
Postavlja se pitanje da li dodatni unos kalcijuma utiče na, recimo, jedan veliki i bolan kamen u bubregu ili na više manjih, kao i na pesak u bubrezima.
Da bi ovo pojasnili, istraživači su evidentirali više od 2060 osoba sa dijagnozom kamena u bubregu koji su bili podvrgnuti dva puta u dve godine CT skeniranju. Od 2060 osoba, 1500 njih je bilo na dodatku kalcijuma, dok je njih 417 bilo na dodatku vitamina D, dok su ostali bili samo na redovnoj ishrani.
Istraživanje je otkrilo da dodatni unos kalcijuma najviše utiče na formiranje novog kamena, a ne doprinosi razvoju jednog ili više potojećih.
Nalazi studije mogu biti zbunjujući za ljude, s obziriom na to da unos kalcijuma kroz redovnu ishranu smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu.
Studija navodi da postoji razlika između unosa kalcijuma iz ishrane i dopuna. Unos kalcijuma kroz ishranu znači i unos drugih hranljivih materija. Mnoge namirnice sadrže neku, pa makar i malu količinu oksalata, koji se vezuje za kalcijum i izbacuje iz tela.
Ipak, nekim ljudima je zbog gustine kostiju potreban dodatni unos kalcijuma i oni bi to trebalo da poštuju. Preporuka studije je da te osobe dodatak kalcijuma unesu u organizam zajedno sa obrokom.
Da cela stvar bude još komplikovanija, studije sa Novog Zelanda kaže da kalcijum, bilo u ishrani bilo u dodacima, ne pomaže kostima koliko se mislilo. Takođe, neka istraživanja savetuju ljudima da porazgovaraju sa svojim lekarima o nužnosti dopunskog unosa kalcijuma u organizam.
Možda i najbitniji savet koja i ova studija navodi za ljude sa kamenom u bubregu – unos tečnosti u organizam. Poznato je da tečnost razvodnjava mokraću i pomaže ispiranju materija koje mogu da formiraju kamenje. Unos dva do tri litra tečnosti savkog dana – sprečava formiranje kamenja.
I smanjeni unos natrijuma može biti koristan jer tada bubrezi izluče više kalcijuma kroz urin.
Na kraju studija savetuje i ograničeni unos mesa i drugih proteina životinjskog porekla, jer može uticati na formiranje kamena, pošto je urin u tom slučaju kiseliji i stvara pogodnosti u bubregu za razvoj kamena.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.