Lagali su nas: nije stres – ovo je pravi UZROK svih bolesti

Još u drevnoj Kini lekari su dobro znali da emocije imaju jak uticaj na ljudski organizam.

Emocije su u stanju da izazovu različite bolesti i kod vrlo snažnih ljudi. Dovoljno je samo da izvrše “udar” na „slabu tačku“, najosetljivije mesto u organizmu i tako nastaje bolest.

Tada govorimo o psihosomatskim bolestima ili “bolestima duše”, a naš čuveni psiholog prof. Vladeta Jerotić smatra da su baš sve bolesti psihosomatske.

Prema kineskoj medicini, osnovni uzrok bolesti jesu emocije, a svaki organ ima svoju emociju. Za pluća se vezuje tuga, za jetru bes, za bubrege strah, za želudac – briga.

Svaki organ ima i svoj ukus. Pluća vole začinjeno i ljuto, jetra kiselo, slezina slatko, a bubrezi slano. Organi, smatraju kineski lekari, imaju i svoj energetski pravac.

Energija zavisi od krvi, pa leklari kineske medicine kažu da je krv majka energije, a energija gazda krvi.

Bubrezi su u kineskoj medicini jedan od najvažnijih organa jer predstavljaju osnovu jina i janga i jedan su od važnih energetskih centara našeg tela. Vezani su za koštano-zglobni sistem, sluh i strahove. Lečenjem bubrega utičete na sve ove sisteme.

Jetra je vezana za krv, u njoj se krv skladišti i uglavnom se uvek tretira prilikom poremećaja menstrualnog ciklusa kod žena.

Ljudi sa zdravom jetrom su smireni, vrlo lako donose odluke i dobri su lideri.

Ako je jetra u stanju stagnacije, opstrukcije, otežan je protok energije kroz jetru, ali i kroz telo, što se manifestuje kao niz fizičkih i emocionalnih problema.

Postoji i niz fizičkih simptoma koji ukazuju na disharmoniju jetre.

Najčešći simptomi tog sindroma su: menstrualni problemi, umor, tenzije, ukočenost tela, bol ispod rebarnog luka, alergija.

Za zdravlje je najgore izbegavanje suočavanja s emocijama, što dugoročno povećava doživljaj stresa i utiče na razvoj bolesti. Psihosomatske bolesti možemo definisati kao bolesti izazvane stresom, uz trajna oštećenja organa.

Kad srce boli

Na osnovu zajedničkog istraživanja tima lekara i psihologa, postavljen je zaključak da: “I ljubav i mučnina dolaze kroz srce.” Međutim, ni drugi organi u ljudskom telu nisu pošteđeni “udaraca duše”.

“Ranjena duša” najčešće pogađa kardiovaskularni, disajni i probavni sistem, ali i kožu grudi, leđa i ruku.

Žene su češće žrtve različitih psihosomatskih oboljenja. Muškarci se i brže “prazne” od emotivnog pritiska.

3 komentara
  1. FILIP

    U ovom napisu se pominju svi organi u telu coveka,osim jednog ali najvaznijeg. Sta je sa belim bubrezima (testisima).Kod svakog muskarca,najvazniji organ su bas beli bubrezi.Zasto se oni ignorisu.? zasto nije opisano,kako da mi muskarci,sacuvamo polodnost do duboke starosti,i kako da negujemo taj nas organ (dva komada),da bi nas sluzio,i da bi usrecio svaku zenu,na koju bacimo oko.!

  2. Anonimni

    Ko te je lagao mukice?

  3. Louis Krstic

    Nisu te lagali zato što emocije ne kreću same od sebe. A sa druge strane šta su to emocije? Pa ništa drugo do li određenog nivoa energije koje su pokrenute iz našeg unutarnjeg tela koje se tako i zove, Emocionalno ili Astralno telo. U zavisnosti od uzroka stresnog ili radosnog odnosno stanja sreće zavisi i kvalitet odnosno vibracioni (frekfencijski) nivo energije koji se odašilje iz našeg Emocionalnog u naše Fizičko telo. Taj tok energije dovodi do hemijske promene u našoj krvi što dalje dovodi do ostalih posledica. Ova neizbalansiranost zahteva da se sve vrati nazad u izbalansirano stanje kako se ne bi došlo do pojave bolesti u nekom od organa fizičkog tela. Postavlja se pitanje; Da li je moguće živeti bez stresnih situacija i emocionalnih izliva? Odgovor može biti začuđujući, ali je istinit. Nije moguće. Zato što sve te stresne situacije nastaju baš onda kada se suočimo sa situacijom koja od nas iziskuje viši stadijum unutarnjeg balansa a kojeg ne posedujemo. Da bi se do njega došlo neophodno je da u sebi napravimo duhovni pomak tj, izvesni skok duhovne svesti… Jasno je da je sve to cena procesa našeg duhovnog rasta ili sazrevanja. Praktično, svako neizbalansirano stanje u nama omogućuje da naše telo nema dovoljno dobru mogućnost, u tom stanju, da se nosi sa nekim od, večito prisutnih, mikro organizama koji odmah na nekom mestu počinju atakovati na naše telo. Zvali mi ove unutarnje promene psihosomatskim ili ne istina je da smo mi sami uvek uzrok onoga što nas pogađa. Ali to nikako ne znači da u procesu duhovnog sazrevanja možemo izbeći sva ta stanja. Kada bismo mogli onda bi to značili da smo dosegli stanje svesti tzv. Bog-Svest. Da li je čak i tada zagarantovano stanje koje neće omogućiti pojavu neke od bolesti? Ni slučajno, jer proces životne nadogradnje i učenja u nižim svetovima se nikada ne završava… Kako doći do stanja koje će ipak biti dovoljno izbalansirano i u kojem nećemo biti podložni disbalansu? Jednostavno korigovanjem negativnih pasija uma a da bismo u tome bili uspešni neophodno je da pratimo svoje snove koji pružaju pouku za nas svakodnevni život i naše korigovanje neželjenih stanja… To je već svesni pristup u procesu duhovnog izrastanja…

Napišite komentar