Ova krvna grupa nosi najveći rizik za nastanak dva najopasnija karcinoma

Nije jednostavno naučnicima da otkriju ko je u rizičnoj grupi od razvoja koje bolesti, a samo nekoliko karcinoma ima jaku vezu s genima. Ali što više znamo o ovom problemu i šta može uzrokovati razvoj karcinoma, možemo malo više uložiti u prevenciju.

Nedavno su naučnici otkrili da je jedna krvna grupa posebno povezana s većim rizikom od razvoja dve vrste naročito smrtonosnih karcinoma, piše portal Eat this, not that.

O kojoj se krvnog grupi radi?

U studiji objavljenoj početkom godine na portalu BMC Cancer, naučnici su pregledali podatke o genotipovima od hiljade stanovnika iz Kine i došli do informacije da osobe koje imaju krvnu grupu AB imaju i 34 posto veće šanse da će se kod njih razviti karcinom jednjaka, u poređenju s osobama koje imaju krvnu grupu 0. Došli su i do saznanja da osobe koje imaju krvnu grupu AB imaju i 44 posto veće šanse da će se kod njih razviti rak želuca, a osobe koje imaju krvnu grupu A imaju 37 posto veće šanse za razvojem ove bolesti.

Zašto su ove vrste karcinoma tako smrtonosne?

Radi se o dva najopasnija raka, a često dolazi do smrtnog ishoda. Oko 20 posto ljudi koji imaju rak jednjaka će preživeti 5 godina nakon dijagnoze, a kod raka želuca se radi o iznosu od 32 posto.

Rak jednjaka je visoko na listi najsmrtonosnijih bolesti u celom svetu, a rak želuca u svetu zauzima peto mesto najsmrtonosnijih bolesti. Smrtonosni su zato što često nemaju simptoma u ranoj fazi, a kada se otkriju, često su se već proširili na druge delove tela i tako uveliko otežavaju lečenje.

Šta je karcinom jednjaka?

Karcinom jednjaka je maligni tumor s brzom tendencijom širenja u okolinu i ranim metastaziranjem u udaljene organe. Epidemiološki podaci ukazuju da mu je učestalost u porastu. Češći je u muškaraca nego u žena (5-7 puta), u osoba starijih od 60 godina, i u ljudi nižeg socio-ekonomskog statusa. Incidencija karcinoma jednjaka u svetu je poprilično različita. Ona u zemljama Dalekog istoka prelazi 100/100.000 stanovnika, dok u Srbiji u proseku iznosi oko 7-8/100.000.

U početnom stadijumu karcinom jednjaka obično ne daje nikakve simptome. Simptom otežanog gutanja se zbog elastičnosti ivice jednjaka javlja tek kad se širina jednjaka, koja iznosi oko 2 cm, suzi na polovinu ili čak trećinu. Prvo se javljaju smetnje pri gutanju krute, potom polukrute i konačno tečne hrane i pljuvačke. Gubitak na težini se javlja u preko 50% slučajeva. Otežano disanje, gušenje, kašalj, promuklost i bol u grudima ili leđima se javljaju ređe i znakovi su već uznapredovale bolesti.

Šta je rak želuca?

Rak želuca najčešće nastaje zloćudnom promenom ćelija sluzokože želuca. Takav se oblik raka naziva adenokarcinom. On predstavlja 90-95% svih slučajeva raka želuca. Iako učestalost raka smeštenog u samom želucu pada, dramatično raste broj slučajeva raka smeštenog na prelazu jednjaka u želudac. Naročito zabrinjava da se ovaj tip raka često javlja kod bolesnika mlađih od 40 godina.

U ranoj fazi raka želuca moguće je ne primetiti simptome ili samo blage neprijatnosti s probavom. “Iako simptomi mogu biti blagi i varljivi, ako ne prolaze ili se pogoršavaju, trebalo bi se odmah uputiti na medicinsku proveru.”, napominje onkološki hirurg Robert H. Luri sa Northwestern univerziteta. U naprednijoj fazi se mogu pojaviti i simptomi poput krvi u stolici, povraćanja, refluksa, gubitka apetita…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.