U trendu

Ovo je ubedljivo najopasnija bolest današnjice – a uzrok je jasan

Paradoks savremenog života i socijalnih mreža… Svi govore kako nam savreni mediji i društvene mreže omogućavaju da se povežemo sa drugim ljudima brže i bolje nego u bilo kom trenutku u istoriji – a ipak, mnogi ljudi se osećaju usamljenije i izolovanije nego ikada ranije.

Jedno novo istraživanje privuklo je pažnju svojim rezultatima, nagoveštavajući kako Fejsbuk i druge društvene mreže ili zajednice – kao i mnoge druge stvari u modernom životu – povećavaju nivoe usamljenosti koji podrivaju mentalno i fizičko zdravlje ljudi.

Naučno dokazano: evo šta nas podmuklo, ali sigurno ubija!

Istraživanje koje je sprovela jedna osiguravajuća kompanija našlo je široko rasprostranjenu usamljenost. Ustanovljeno je da se skoro polovina Amerikanaca oseća usamljeno, izolovano ili zapostavljeno barem neko vreme.

Zastrašujuća brojka je da se oko 75 miliona mladih Amerikanaca starosti 18-27 goina oseća usamljeno i da je u lošijem zdravstvenom stanju nego starije generacije.

Osim toga, 54% ispitanika reklo je da smatra da ih niko dobro ne poznaje, a 4 od 10 anketiranih je izjavilo da im „nedostaje društvo“, da njihovi „odnosi nisu smisleni“ i da su „izolovani od drugih“.

Rezultati istraživanja ukazuju na to da je problem dostigao „epidemične“ proporcije, podjednako sa rizicima koji predstavljaju pušenje i alkoholizam.

Usamljenost ima isti uticaj na smrtnost kao kad pušite 15 cigareta dnevno, što je čini još opasnijom od gojaznosti.

Rastuća pretnja

Istraživači ali i drugi zdravstveni stručnjaci upozoravaju da na usamljenost treba usmeriti kampanje u borbi za javno zdravlja, kao što su akcije za borbu protiv pušenja, povećanje imunizacije (vakcinisanja), borbu protiv gojaznosti i sprečavanje širenja virusa AIDS.

U savremenom svetu dolazi do paradoksa – najčešća patologija nisu bolesti srca ili dijabetes, već usamljenost.

Usamljenost je sve veća zdravstvena epidemija. Živimo u tehnološki najpovezanijem dobu u istoriji civilizacije, a stopa usamljenosti udvostručila se od osamdesetih godina prošlog veka do danas.

Istraživanja govore o usmaljenosti „na zapadu i u razvijenim zemljama“, ali i na našim prostorima se osećaju „posledice savremenog načina života“ pa je sve više i mladih i starijih osoba koje se osećaju usamljeno.

Onlajn istraživanje

Jedno savremeno pouzdano statističko „onlajn“ istraživanje obuhvatilo je više od 20.000 odraslih osoba u SAD. Korišćena je dobro ocenjena metoda procene usamljenosti („Skala usamljenosti univerziteta UKLA“) kako bi se videlo koliko je rasprostranjena usamljenost u Americi.

Neki rezultati:

• Skoro polovina Amerikanaca se ponekad ili uvek oseća usamljeno (46%) ili zapostavljeno (47%).

• Rasprostranjena upotreba socijalnih i društvenih mreža jedan je od uzroka koji kod dece i omladine dovodi do usamljenosti.

• Usamljenost podstiču razne stvari: preterani zahteve za radom, neadekvatni rasporedi spavanja, ne troši se dovoljno kvalitetnog vremena za porodicu ili druženje sa prijateljima i nedostatak slobodnog vremena.

Stručnjaci za mentalno zdravlje ukazuju na to da su rezultati ovog istraživanja samo dodatni u seriji rezultata koji dokumentuju porast nivoa otuđenosti i usamljenosti i srodnih loših uticaja na celokupno zdravlje mlade generacije.

Posledice

Istraživanja ukazuju na to da osobe koje su usamljene i izolovane imaju veće šanse za srčane bolesti i moždani udar, da imaju probleme sa imunološkim sistemom, čak i manje šanse da se oporave od raka.

Usamljenost je tesno povezana sa depresijom i može dovesti do rane smrti. Lekari koji su proučavali usamljenost i njene zdravstvene posledice, otkrili su da usamljenost prouzrokuje preuranjenu smrt kod velikog broja ljudi svih uzrasta.

Godine 2017. sumirani su rezultati više istraživanja (218 studija sa oko četiri miliona učesnika) koji povezuju usamljenost i društvenu izolaciju sa brojnim zdravstvenim rizicima:

– veća društvena povezanost povezana je sa 50% manjim šansama za ranu smrt

– društvena izolacija, usamljenost ili samački život povećavaju šansu za preuranjenu smrt bar koliko i gojaznost.

Procene

Procene stručnjaka upozoravaju da će se, ako se nešto ne preduzme, stanje pogoršati:

– sve je više starije populacije, a sve veća izolacija i usamljenost, što će značajno povećavati rizik od preranog mortaliteta i sadašnje zdravstvo neće moći to da spreči

– usamljenost i društvena izolacija starijih osoba samo pogoduju razvoju Achajmerove bolesti

– veliki broj (oko 40 miliona) starijih Amerikanaca pati od „hronične usamljenosti“

– anketiranjem starijih osoba od 45 godina došlo se do podataka da veliki broj (55%) usamljenih osoba svoje zdravlje ocenjuje loše, dok manji broj osoba koje se ne osećaju usamljeno (25%) smatra da im je zdravlje loše.

U Velikoj Britaniji su svesni ove opasnosti, pa se čak razmišlja o uvođenju „ministarstva i ministra za usamljenost“

Usamljenost, izolacija i otuđenost

Usamljenost nije klinički poremećaj i razlikuje se od ozbiljnih osećaja izolacije i otuđenja, ali može biti znak dubljih psiholoških problema.

Usamljenost je osećaj koji može biti prolazan i može se rešiti promenama u životu.

Izolacija ili otuđenje mogu biti posledice više uslova koji mogu biti rezultat hronične usamljenosti; povlačenje iz odnosa koji se mogu sami nametnuti ili rezultat odbijanja od strane drugih.

Kako se osećati manje usamljeno?

-grupe za podrške,

-zajedničke građanske aktivnosti,

-časovi za obrazovanja odraslih,

-formiranje društvenih grupa,

-volontiranje,

-aktivnosti vezane za veru,

-politički aktivizam,

-klubovi čitalaca ili književne večeri

-klubovi za putovanja

-sajtove za upoznavanje

Još neka zapažanja o usamljenosti

Spavanje: Ljudi koji duže i kvalitetnije spavaju imaju niže osećanje usamljenosti.

Porodično vreme: Ljudi koji provode više vremena sa porodicom ili prijateljima osećaju se manje usamljeno.

Vežbanje: Ljudi koji redovno vežbaju sami, a pogotovu u društvu, manje su usamljeni.

Rad:Osobe koji stalno i previše rade, prekovremeno ili dva ili više posla, preokupirane su poslom ili poslovima – češće se osećaju usamljeno. Ljudi koji rade, „normalno radno vreme“, prave pauze, ekipno ili u grupama i timovima – manje se osećaju usamljeno.

Napomene

Ljudi imaju osnovnu potrebu za osećaj „pripadnosti“, ali druženje sa drugima putem društvenih mreža može da ugrozi ta osećanja.

Preko društvenih mreža obično se prikazuju najbolja iskustva, pri čemu svi pokušavaju da izgledaju kao pobednici i da se prikažu u najboljem svetlu. Videti sve one čudesne zabave, odmore, obroke i slično u čemu uživaju naši „prijatelji“ – može nas učiniti užasno usamljenim.

Dostignuća interneta mogu pomoći u rešavanju problema usamljenosti ako to doprinesi stvaranju interakcija licem u lice. Korisnici društvenih mreža, naročito mlađi, treba da budu podstaknuti da vide digitalne komunikacije kao način povezivanja sa drugim ljudima, a ne kao pasivnu aktivnost – lajkovanjem ili kopiranjem postova drugih.

Napišite komentar