Vodeći uzrok smrti posle 35. godine života

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je učestalost kardiovaskularnih bolesti (KVB) tokom detinjstva kod dečaka i devojčica ujednačena, jer su u tom životnom periodu te bolesti uglavnom posledica urođenih srčanih mana. Tokom druge i treće dekade života, učestalost kardiovaskularnih bolesti dvostruko je veća kod osoba muškog pola u odnosu na ženski, što se održava do četvrte i pete dekade života, ali od tog perioda, odnosno u šestoj dekadi života – učestalost KVB veća je kod žena nego kod muškaraca, da bi u sedmoj i osmoj dekadi života učestalost ponovo bila izjednačena.

Novija ispitivanja pokazuju da je smrtnost od KVB na prvom mestu lestvice uzroka smrtnosti žena od 35.godine do 70.godine života.

Faktori rizika za nastanak KVB: genetski, stil života,  faktori okoline i hormonski status, posebno kod žena u postmenopauznom periodu, i to zbog nedostatka zaštitnog efekta hormona koji luče jajnici.

Detaljniji profil faktora rizika podrazumeva: gojaznost, povećanu koncetraciju masnoća u krvi, povećan krvni pritisak, šećernu bolest, konsumiranje cigareta, «sedanteran» stil života, sklonost ka povećanom slepljivanju trombocita, stres, autoimune bolesti.

Svi ovi faktori rizika mogu se svrstati u dve grupe. Prva grupa bili bi oni faktori na koje možemo da utičemo, kao što su gojaznost, cigarete, povećane masnoće, povećan krvni pritisak, «sedanteran» stil života. Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo jesu oni koje nasleđujemo od roditelja, kao sklonost ka razvoju ateroskleroze. Zato je važan podatak da li je otac imao infarkt mozga ili srca pre svoje 55, a majka pre 65 godine života. Kod tih osoba se preduzimaju rane preventivne mere, koje se pre svega odnose na stil i način života, a ponekad je potrebna i rana preventivna primena lekova.

Da li žene u menopauzi mogu da urade nešto za poboljšanje kvaliteta krvnih sudova?

Promene aterosklerotičnog tipa nastaju veoma rano ukoliko je stil života bio takav da potencira njihov razvoj (gojaznost, nezdrav način ishrane, konsumiranje cigareta, alkohola, smanjena fizička aktivnost, hroničan stres). Uvođenje hormonske terapije u perimenopauznom periodu (ukoliko nema kontraiandikacija) deluje zaštitno na krvne sudove, ali samo tokom perioda uzimanja hormona. Po prestanku terapije, zaštitni efekat prestaje. Ukoliko nema discipline u načinu ishrane, regulisanju krvnog pritiska, prestanku konsumiranja cigareta i redovnoj fizičkoj aktivnosti – šanse za nastanak KVB su takve da svaka treća žena posle 60. godine ima šanse za ishemijsku bolest srca ili mozga.

Zato je neophodno voditi računa o nivou masnoća u krvi (konzumiranje posne hrane), visini krvnog pritiska, telesnoj težini, fizičkoj aktivnosti (pešačenje, ako ne svakog dana pola sata, onda svakog drugog dana do 60 min), uz prestanak konsimiranja cigareta.

Nema leka, nema sredstva koje čisti krvne sudove, jer oni nisu prost sistem običnih cevi. Ali ako se preduzme niz aktivnosti koje smanjuju faktore rizika, promene ne napreduju, već stagniraju, što i jeste veliki podstrek za promenu stila života

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.