Rano otkrivanje demencije veoma je važno, jedan simptom nikako ne pripisujte godinama

Lek za Alchajmerovu bolest još uvek nije pronađen, ali postoje lekovi koji mogu da spreče napredovanje simptoma, kaže dr Dejvid Volk, direktor Pen Memory Centra.

Vrlo je važna rana dijagnoza za uspešnost lečenja i što veći kvalitet života obolelih, pa je korisno da znamo koji su prvi simptomi koje većina ljudi oseti.

Poteškoće sa pamćenjem

Problemi sa pamćenjem koji postaju toliko česti da ometaju svakodnevni život  (poteškoće sa pamćenjem imena ili reči, poteškoće sa čitanjem) uobičajeni su rani znakovi demencije.

„Za mnoge ova faza donosi očigledne promene i postaje sve teže da za njih okrivimo starenje. Uobičajeno je da se već u ovoj fazi postavi dijagnoza“, kaže dr Volk.

Promene ličnosti

Neobjašnjive promene ličnosti mogu da budu znak demencije, upozoravaju doktori.

„Većina ljudi misli da je Alchajmer primarno poremećaj pamćenja, ali godine istraživanja dovele su do zaključka da prvi simptom neretko bude neki problem u ponašanju“, kaže Nina Silverberg, direktorka programa centra za Alchajmerovu bolest pri Nacionalnom institutu za starenje.

Gubitak interesa za hobije

Gubitak interesa za nekad omiljene hobije i aktivnosti mogao bi da bude znak demencije, ne zato što ljudi prestaju da ih vole, već zato što sve manje znaju kako da ih sprovode i u njima uživaju“, kaže dr Meri Ganguli, profesorka psihijatrije, neurologije i epidemiologije na Univerzitetu u Pitsburgu.

Poteškoće sa komunikacijom

Osobe sa demencijom mogu da imati problema sa praćenjem razgovora, što može da dovede do usamljenosti, depresije i izolacije.

„Osobe sa demencijom često imaju poteškoća u komunikaciji, na primer, imaju poteškoće sa pronalaženjem prave reči ili učestvovanjem u razgovoru“, kažu iz Društva za Alchajmerovu bolest.

Zbunjenost

Zbunjenost je možda najčešći rani simptom demencije i nikad se ne sme otpisati kao normalan deo starenja.

„U ovoj fazi oštećenje mozga često uključuje druge aspekte kognicije izvan pamćenja, uključujući neke poteškoće sa govorom, organizacijom i sprovođenjem jednostavnih i svakodnevnih računskih operacija“, kaže dr Volk.

„Ovi problemi mogu vašoj bliskoj osobi stvoriti poteškoće pri obavljanju svakodnevnih zadataka“, dodaje.

Zbog oštećenja moždanih ćelija vaša bliska osoba može da doživi i druge promene u ličnosti, kao što su sumnjičavost prema drugima, manje zanimanje za stvari ili depresivno ponašanje, prenosi Index.hr.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.