Ne treba agresivno lečiti svaki rak prostate
Značajan broj muškaraca sa dijagnozom raka prostate ne treba da sprovodi nikakvu terapiju osim „aktivnih redovnih kontrola“ kod urologa. Te kontrole podrazumevaju redovnu analizu nivoa prostatičnog specifičnog antigena (PSA) u krvi i povremene biopsije prostate, koje bi potvrdile da rak nije postao agresivniji i da se nije proširio izvan prostate.
Kanadski istraživači napravili su dugotrajnu kliničku studiju sa osobama koje su imale spororastući rak prostate niskog stepena. Praćeni su u periodu od deset godina i nađeno je da je procenat preživljavanja u odnosu na rak prostate bio viši od 97, a ukupno preživljavanje skoro 80%. Naučnici su takođe pronašli da su te osobe imale 19 puta veće šanse da umru za tih 10 godina od nekog drugog uzroka, a ne od raka prostate.
Oko 40% osoba novodijagnostikovanih sa rakom prostate jesu mogući kandidati za aktivno praćenje, a ne za primenu neke od agresivnih terapijskih metoda. Uvođenjem analize PSA, počelo je rano otkrivanje raka prostate i kod mnogih pacijenata kod kojih je otkrivena, bolest je imala indolentan, spororastući oblik koji nije ugrožavao njihov život.
Agresivnije lečenje kao što je radikalna prostatektomija (vađenje prostate sa kapsulom i semenim kesicama) i zračenje – dovode često do nepoželjnih sporednih efekata kao što je erektilna disfunkcija (impotencija), urinarana inkontinencija (bezvoljni gubitak mokraće) i problemi sa završnim delom debelog creva.
Klinička studija obavljena je u Sanibruk zdravstvenom naučnom centru u Torontu (Sunnybrook Health Sciences Centre) pod vođstvom doktora Lorensa Kloca (Laurence Klotz).
Uključite se u diskusiju o problemima s prostatom…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.