Održavanje auta: kako sačuvati novac i živce (1)

Iako to nama može zvučati kao naučna fantastika, kupci automobila u razvijenim svetskim zemljama drže do dobavljača i ovlašćenih servisa u istoj onoj meri koliko i do izgleda, ekonomičnosti ili voznih osobina automobila koji kupuju. U stvari, sva zvanična i verodostojna svetska ispitivanja tržišta, kada su automobili u pitanju, redovno skoro više od polovine ocena zadovoljstva/nezadovoljstva kupca zasnivaju na utisku koji je novi vlasnik stekao nakon dvogodišnjeg redovnog posećivanja servisa.
Treba li uopšte spominjati da kod nas ovakvih ispitivanja mišljenja vozača o zadovoljstvu/nezadovoljstvu ovlašćenim servisima i servisnom mrežom uopšte i nema? U stvari, situacija je takva da ćete tek u ponekom ovlašćenom servisu dobiti priliku da posmatrate popravaku svog automobila, dok je u evropskim zemljama to nepisano pravilo (ako to, naravno, vlasnik vozila želi). Tako danas kod nas imamo situacije da se kupci razočaraju svojim novim automobilima, ne prevashodno zbog njihovog (ne)kvaliteta već zbog nezadovoljstva ovlašćenim servisom. Može vam se desiti da za kvar na vašem automobilu u ovlašćenom servisu nisu ni čuli niti su ga videli, da vam se na vozilu vežbaju učenici ili šegrti, da vam naplate deo koji nisu ni zamenili, ili da vam još i više pokvare automobil.
Da se i vama ne dogodi nešto slično ili možda čak i gore, preporučujemo vam praćenje nekoliko osnovnih pravila kojih se treba pridržavati prilikom posete ovlašćenom servisu. Pre svega, moramo istaći da, uprkos masi nazovimajstora, među serviserima ima i jako puno profesionalaca i onih koji drže do profesije i pravog odnosa prema mušteriji, pa tako nisu svi automehaničari i ovlašćeni serviseri skloni prevarama i pronalaženju nepostojećih kvarova – većina ih drži do svog zvanja i opisa posla i svoj svakodnevni posao obavlja profesionalno, moralno i etički. Ipak, kao potrošač i ona strana koja plaća, sami se morate odbraniti od mogućih malverzacija i reketirenja kvazimajstora.
Što se tiče servisa automobila, najpre moramo reći da postoje dve osnovne vrste servisa: redovni servis – na koji odlazite nakon od strane proizvođača propisanih 10.000 ili 15.000 km (servisni interval zavisi od proizvođača, a ovo se može proveriti i u ovlašćenom servisu), kako ne biste izgubili garanciju na novi automobil i kako biste promenili potrošne delove svog vozila, i vanredni servis – pod koji spada sve ostalo: od bliskih susreta s drugim automobilima, drvećem ili banderama do onih malo benignijih problema, poput: "Izvinite, kočnice mi proizvode čudan zvuk dok kočim", ili "Nešto mi lupka pozadi kada mi tašta sedi na zadnjem desnom sedištu".

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.