Svetlo koje život znači

Svetla i lampe automobila, koja je trend razvoja godinama zaobilazio u širokom luku, sada stoje u središtu interesovanja i uskoro verovatno neće imati mnogo zajedničkog sa dosadašnjim osvetljenjem. Proizvođači automobila već neko vreme redovno predstavljaju inovacije na tom planu u vidu ksenonskih farova, potpuno prozirnog stakla farova ili zadnjih svetala obojenih u crno ili u boju automobila. Sada predstoji sledeći korak u evoluciji automobilskog osvetljenja, jer neonske cevi i svetleće diode objavljuju rat konvencionalnim sijalicama.

Pionir u uvođenju tehnologije sa svetlećim diodama (LED – Light Emitting Diodes) je BMW. Ovaj proizvođač svoj model serije 5 upravo snabdeva novom zadnjom svetlosnom grupom, dok će napred, umesto parkirnog svetla, postojati prstenovi od svetlećih dioda. No, BMW nije sasvim usamljen u uvođenju nove tehnike, jer ga u stopu prate Maserati, General Motors i Alfa-Romeo.

Svetleće diode imaju niz prednosti u odnosu na klasične sijalice. Životni vek im je znatno duži i čak iznosi koliko i vek samog automobila. Osim toga, ova tehnika troši manje struje, a za dizajnere je od posebnog značaja, što svetleće diode zauzimaju manje mesta za ugradnju. U saobraćaju su uočljivije i skraćuju vreme reakcije vozača za 100 do 150 milisekundi. Mada na prvi pogled ovo ne deluje impresivno, u praksi, pri brzini od 100km/h, to ipak znači za 5,5m kraći zaustavni put, što može nekome da sačuva glavu.

Međutim, postoje i nedostaci, od kojih je najveći viša cena od uobičajenog osvetljenja. Svetleće diode imaju i problem sa spoljašnjom temperaturom, jer na povišenoj temperaturi slabije svetle nego na nižim temperaturama. Uz to dolazi i činjenica da svetlo dioda još uvek ne postoji u svakoj nijansi boje.

Još jedna nova tehnika osvetljenja je nedavno doživela svoju svetsku premijeru. Kod novog BMW-ovog Roadster-a Z8, po prvi put je za izradu zadnje svetlosne grupe upotrebljeno neonsko svetlo. Pored prednosti kao što su manja težina i duži životni vek, ovoj inovaciji se pre svega raduju dizajneri, jer se sa neonom mogu napraviti lepe, ravne cevi i to u proizvoljnim oblicima. Mana im je slab intenzitet svetla, zbog čega se mora kombinovati više neonskih cevi.

Dok se svetleće diode i neonska svetla upravo uvode u serijsku proizvodnju, inžinjeri već rade na sledećoj inovaciji – elektroluminiscentnim folijama. To su tanke folije, koje se mogu zalepiti na bilo koju površinu i koje svetle kada im se dovede struja. U trenutnoj fazi razvoja, rano je govoriti o upotrebi ovih folija u praksi, jer je intenzitet njihovog svetla još uvek suviše slab.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.