Na ulici

Život nam svakodnevno nudi bezbroj situacija u kojima možemo pokazati svoj dobar ili loš odgoj, što zavisi od odluke koju donesemo trenutno, u određenom momentu. Pokušaćemo da damo kratak pregled tih situacija.

Na ulici ne treba da vičemo, pa čak ni da glasno govorimo, ne treba da stanemo nasred trotoara da bismo se ispričali s nekim, kuda svi prolaze i gde bismo naravno izazvali zastoj. Ne treba hodati gledajući naokolo i gurajući svet oko sebe: ako Vam se to i desi, odmah se izvinite. Dame ne bi smele napadno da njišu kukovima. Pri ulasku na kapiju ili u uzak prolaz, dajte prednost ženama, starijim osobama, osobama preopterećenim paketima ili osobama sa decom, trudnicama.

Što se tiče otpadaka, držite se novih propisa koji nalažu da smeće treba bacati u različite kontejnere (u zavisnosti od vrste otpadaka), što omogućava s jedne strane uklanjanje tona štetnog materijala (plastike npr.) i uštedu korisnog (papir, staklo) sa druge, te doprinosi poboljšanju kvaliteta života.

Regulisanje sopstvenih novčanih obaveza je znak lepog ponašanja prema sebi samima, našem gradu, našoj deci, lepoti ambijenta u kojem živimo, budućim generacijama.

U prodavnicu se ne ulazi da bismo popunili vreme, da bismo probali čas ovo čas ono, bez istinske namere da nešto kupimo. Još manje treba da nerviramo prodavce tražeći razdražljivo, panično, ravnodušno ili kapriciozno da nas usluže. Ne tražite popust, i nemojte insistirati ako vidite da je to (očigledno) nemoguće.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.