U trendu

Otkrivamo zašto neke žene rađaju samo SINOVE

U izvesnom smislu, skoro sve žene su predisponirane da imaju više dečaka – na prosečan odnos polova od 105 dečaka prema 100 devojčica utiče izbor partner

Stručnjaci su proučavali nauku i sastavili jasno objašnjenje zašto neke žene stalno rađaju bebe istog pola. Zašto neke žene rađaju samo dečake ili devojčice? To bi moglo biti, barem delimično, zbog genetike. Lekari su procenili šta genetski može da utiče na pol bebe.

Svi znamo da X hromozom i Y hromozom određuju da li će žena imati devojčicu ili dečaka. Ali, zašto neke žene imaju sve dečake, dok druge imaju sve devojčice? Da li je to slučaj porodične istorije? Postoji li nešto što trudnicama daje povećanu šansu da iznova rađaju bebu sa istim polnim hromozomima? Zašto se neke žene pitaju: „Zašto stalno imam devojčice?“ dok se drugi pitaju zašto stalno imaju dečake.

Neke trudnice mogu verovati da faktori životne sredine mogu igrati ulogu u tome kakav pol imaju bebu, dok druge gledaju u svoje porodično stablo. Bilo da ćete imati bebu prvi put ili četvrti put, svi zaista znamo da je to stvar nauke.

Ćelije u našem telu se sastoje od 46 hromozoma koji su grupisani po parovima. Svaki par ima jedan hromozom od majke i jedan od oca. Svaka polna ćelija nosi polovinu hromozoma. Kada je reč o jajnim ćelijama majke, hromozom 23 je uvek X. Za očevu spermu, hromozom 23 može biti ili X ili Y.

„Spermatozoida određuje pol bebe u zavisnosti od toga da li nosi X ili Y hromozom. X i Y kombinuju se da bi napravili dečaka, dok XX stvaraju devojčicu“, kaže dr Džoel Gator Varš, pedijatar iz Južne Kalifornije.

Iako je muška sperma ta koja na kraju određuje pol bebe, da li je slučajnost da neke žene rađaju samo dečake, dok druge imaju samo devojčice? Matematika i nauka imaju mnogo toga da kažu o tome!

Matematika iza određivanja bebinog pola

Jedna studija sugeriše da bi gledanje na porodična stabla moglo dati uvid u to zašto neki parovi i dalje imaju samo devojčice ili samo dečake. Studija Univerziteta u NJukaslu je posmatrala porodičnu istoriju skoro 1.000 parova kako bi pokušala da dođe do dna zašto su neke porodice sve devojčice ili dečaci. Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će muškarci imati sinove ako imaju više braće i veća je verovatnoća da će imati ćerke ako imaju sestre. Ali, kod žena, verovatnoća da će imati devojčicu ili dečaka jednostavno nije mogla da se predvidi.

U izvesnom smislu, skoro sve žene su predisponirane da imaju više dečaka – na prosečan odnos polova od 105 dečaka prema 100 devojčica utiče izbor partnera

Dok neki istraživači gledaju porodična stabla, drugi gledaju na neku jednostavnu matematiku kada su u pitanju polni hromozomi i broj dečaka ili broj devojčica u porodici.

Dr Kimberli Langdon, ginekolog sa sedištem u Ohaju, objasnila je (pojednostavljenu!) matematiku i nauku na naš način da bolje razumemo dodeljivanje pola.

„Ono što su nas konvencionalno učili je da – osim bilo kakvih genetskih poremećaja koji uzrokuju rani gubitak trudnoće koji pogađaju samo devojčice ili dečake – uvek postoji šansa 50/50 za jedan ili drugi pol svaki put. Šansa za devojčicu posle tri dečaka je i dalje ista, kada je verovatnoća u pitanju.”

Studija Univerziteta NJukasl, objavljena u Evolucionoj biografiji , pokazala je da je veća verovatnoća da će muškarci imati sinove ako imaju više braće, ali je veća verovatnoća da će imati ćerke ako imaju više sestara. To sugeriše da još neotkriveni gen kontroliše da li muška sperma sadrži više X ili više Y hromozoma, što utiče na pol njegove dece. Gledanje kako spermatozoidi utiču na pol bebe ključno je za otkrivanje zašto neke žene imaju samo dečake, a druge samo devojčice.

Prema Sajens Fokusu , „U izvesnom smislu, skoro sve žene su predisponirane da imaju više dečaka – na prosečan odnos polova od 105 dečaka prema 100 devojčica utiče izbor partnera, koji će imati genetsku komponentu. Tako da možemo očekivati genetske efekte i kod žena, iako slabih.“

Kao što možemo reći iz različitih studija, potrebno je više istraživanja zašto žene rađaju samo dečake ili devojčice. Veliki deo istraživanja je fokusiran na muškarce jer oni imaju odlučujući hromozom, ali se može uraditi više studija kako bi se pogledala porodična stabla žena da bi se videlo da li se može utvrditi bilo koji tip uzorka.
Kako sperma utiče na pol bebe

Gen, objašnjava dr Langdon, sastoji se od dva dela, poznata kao „aleli“, po jedan nasleđen od svakog roditelja. „Istraživač iz NJukasla Kori Gelatli pokazuje da je verovatno da muškarci nose dva različita tipa alela, što rezultira tri moguće kombinacije u genu koji kontroliše odnos X i Y sperme.

Stoga, dodaje dr Langdon, muškarci sa prvom kombinacijom, poznatom kao MM, proizvode više Y sperme i imaju više sinova. „Drugi, poznat kao MF , proizvodi približno jednak broj X i Y spermatozoida, a [muškarci sa kombinacijom MF] imaju približno jednak broj sinova i kćeri. Treća kombinacija, poznata kao FF, [prouzrokuje da muškarci] proizvode više X sperme i imaju više ćerki.

Prema dr Langdonu, „gen koji se prenosi od oba roditelja, zbog čega neki muškarci imaju više sinova, a neki više ćerki, može da objasni zašto vidimo da je broj muškaraca i žena otprilike izbalansiran u populaciji.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar