U potrazi za izgubljenim identitetom

Neki romani su o običnim stvarima, neki o neobičnim, a ima i onih koji o sasvim običnim stvarima pričaju na veoma neobičan način. Jedan takav roman je i „Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv“ poznatog španskog pisca Huana Hoze Miljasa.
„Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv“ počinje prilično obično: protagonista Hesus je otpušten sa svog radnog mesta (bio je šef kadrovske službe u velikom državnom preduzeću koje se bavi papirom i proizvodima od papira). Ima ženu Lauru, sina Davida, oni o tom otpuštanju još uvek ne znaju ništa. Otpremnina koju mu nude je prilično visoka, njegova žena je zaposlena kao forenzičar i ima solidnu platu, tako da ekonomskih razloga za brigu još uvek nema, mada je biti otpušten nakon dugog rada u istoj firmi, i to u ne baš mlađahnim godinama, ipak priličan šok.
Dok razmišlja o svojoj situaciji, Hesus se poigrava sa veštačkim brkovima od prirodne dlake koje je još ranije nabavio, ali su mu bili uznemirujući pa ih je samo čuvao u sefu. Sada, u kontaktu s njima, počinje da o tim brkovima razmišlja kao o ortopedskom pomagalu koje ga pretvara u neku drugu ličnost, univerzalnu, udaljenu od svih mogućih ovozemaljskih problema. I njegovo unutrašnje-spoljno putovanje počinje.
Hesusov život se nakon otpuštanja raspao na deliće, a na deliće se raspada i njegova ličnost, dok se on povremeno priseća različitih delova svog detinjstva i svojih dečjih maštarija. Pratimo, iz njegove perspektive, kuda ga sve ti delići ličnosti vode i kako se, u potrazi za samim sobom i novim mestom koje bi sebi mogao da stvori u ne baš prijateljskom svetu, sve više udaljava od sopstvene žene i sina, kao i od realnosti. Događaji postaju sve drastičniji, a postupci glavnog lika sve sumanutiji, i tako do prilično mračnog kraja – a opet, „Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv“ ne ostavlja mračan utisak, zbog neobične perspektive iz koje se sve posmatra.
Čitati ovaj roman je posebno iskustvo. Veoma je vešto napisan i, uprkos neobičnosti, ni u jednom trenutku nije neuverljiv – pratite priču iz ugla nekog ko postepeno gubi razum i sve je u svakom trenutku potpuno uverljivo. Roman upotpunjuje i oštar i sarkastičan prikaz savremenog društva, prikaz u kome nema kukumavčenja ni patetike, samo oštrine. Ukoliko mislite da je ovakav roman težak i naporan za čitanje, nije; čita se sa iznenađujućom lakoćom, i tek kada ga odložite, shvatate koliko je zapravo ozbiljnog u njemu.
Ako ste raspoloženi za neobičnu, odlično napisanu knjigu, „Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv“ bi mogao biti pravi izbor za vas.

Napišite komentar