Bolje za njega/nju da prekinete…

Dešava se nekad da veza lepo ide. Partneri se dobro slažu, vole se, uživaju jedno s drugim. Spolja gledano, sve je baš lepo. A onda jedno od njih dvoje odluči da bi za ono drugo ipak bilo bolje da se veza raskine i da to drugo nađe nekoga ko će mu više odgovarati.
Jedan od tipičnih primera ovakvog rezonovanja jeste veza u kojoj su starija žena i mlađi muškarac; ona svoju decu (možda i poluodraslu ili odraslu) već ima, više ne može ili ne želi da rađa, i zaključi da bi njenom dragom ipak bilo bolje da nađe neku mlađu, s kojom bi mogao da ima sopstvenu decu. I ne pita dragog za mišljenje, jednostavno raskine s njim, za njegovo dobro. Može on da se buni koliko hoće, da joj objašnjava da je voli baš takvu kakva je, može da njenu decu prihvata kao svoju, da se odlično slaže s njima, da joj objašnjava da mu nije bitno to što neće napraviti dete koje nosi i njegov genetski materijal, srećan je s njom i ovako… Nikakvo tu objašnjavanje ne pomaže – ona je rešila i to je to.
Zbog čega je ovakav način rezonovanja pogrešan? Zato što se ne poštuje mišljenje druge strane, zbog toga što se druga strana – i to ne bilo kakva druga strana, već voljena osoba – uopšte i ne pita za mišljenje. U njeno ime se odlučuje šta je bolje za nju, kao da se radi o detetu, a ne o ravnopravnom partneru. Pa šta ako je ta druga strana zaljubljeni mladi čovek? Ipak se radi o odrasloj osobi, koju treba i tretirati na taj način, i poštovati i njene želje.
Raskidanjem jer je to „za partnerovo/partnerkino dobro“ pokazuje se da se voljena osoba ne smatra ravnopravnim partnerom, da se možda nikad nije ni smatrala ravnopravnim partnerom. Osoba koja koristi takav izgovor za raskid voljenoj osobi poručuje (često bez svesti o onome što zapravo čini) da je ne smatra dovoljno dobrom za sebe. Ni osoba s kojom se raskida ne mora da bude svesna te poruke, ali će je osetiti i biti povređena zbog toga. Raskinuti s nekim za njegovo/njeno dobro je kao da se toj osobi kaže: „Ups, izvini, pogrešio/pogrešila sam, zaneo/zanela sam se, a zapravo ne želim ovu vezu, ne odgovaraš mi“. Poštenije je, pre svega prema sebi, ali i prema partneru/partnerki, priznati da vam ta osoba ne odgovara nego izmišljati izgovore (da ne bude zabune, ovde ne govorimo o slučajevima kada je punoletna osoba počela vezu s maloletnom, niti o preljubi, već o vezi između dve odrasle slobodne osobe).
Jednom kad se dođe do shvatanja da želite raskid jer vam ta osoba ne odgovara ne bi bilo loše razmisliti ni zbog čega vam ta osoba ne odgovara, to jest, da li se radi o nečemu što se može prevazići (na primer, nakon početnog zanosa vas je uplašilo to što ste vas dvoje nekonvencionalni kao par, razlikujete se po godinama, materijalnom i socijalnom statusu, veroispovesti, rasi…). U tom slučaju trebalo bi videti da li je ostajanje u vezi ipak moguće, ili zaista postoje problemi koji se nikako ne mogu rešiti tako da obe strane budu koliko-toliko zadovoljne.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.