U trendu

PARADOKS ljubavi: Mrzim te, ali ne ostavljaj me!

Odnosi u kojima se smenjuju obrti perioda ljubavi i perioda mržnje su veoma zbunjujući za partnera koji bi hteo da zna da li je voljen ili nije.

Nisu retki oni koji veruju da su ljubav i mržnja veoma bliska osećanja. Kada neko voli, on smatra da je osoba koju voli veoma dobra i pozitivna osoba, zbog čega želi da ona napreduje u svakom pogledu. Kada neko mrzi, on misli da je osoba koju mrzi dokazano zla osoba, zbog čega je uveren da je zaslužila da trpi i da umre u najstrašnijim mukama. Dakle, onaj koji voli i onaj koji mrzi imaju potpuno suprotne definicije druge osobe: za prvog je ona dobro, a za drugog je zlo ljudsko biće.

U tom smislu, ljubav i mržnja su suprotna osećanja, a nikako bliska. U ljubavnim vezama mržnja se pojavljuje onda kada neko počne da smatra da je neprihvaćen, odbačen, prevaren ili iskorišćen. Mržnja tada dolazi nakon ljubavi, a kada ona dođe, više nema ljubavi. Kada bi neko istovremeno voleo i mrzeo istu osobu, on bi doživeo veliku unutrašnju podeljenost i napetost, što bi ugrozilo njegovu psihu.

Želje i ponašanje

Kako izgleda kada neko u sebi nosi obe definicije onog drugog – i kao dobrog i kao zlog – ilustrovaćemo na primeru dvoje ljudi koji zajedno žive u partnerskom odnosu. Ujutro su oboje raspoloženi sve dok partner 2 nije uputio kritiku partneru 1. Nakon toga su se posvađali, ali na taj način da je partner 1 veoma ružno izvređao partnera 2. Ovaj je, uvređen, zalupio vratima i otišao na posao. Samo što je stigao u kancelariju zazvonio mu je telefon i partner broj 1 ga je toplim glasom, kao da se ona velika svađa od pre manje od sata nije ni dogodila, upitao: „Kako si, šta radiš?”. Partner 2 je zbunjeno odgovorio: „Otkud sada ta nežnost kada sam ti malopre bio najgori čovek na svetu?” Na to mu je partner 1 uzvratio veoma ljutitim glasom: „Ti si još gore od toga!” i prekinuo vezu.

Razlog za ove ponavljajuće obrte u odnosu koji se događaju nekada i više puta dnevno, jeste to što partner 1 nije u stanju da poveže ljubav i konflikt. On pogrešno misli: „Ili nema konflikta, pa me drugi voli, ili započinje konflikt, jer me mrzi.”

U širem smislu, on misli da prijateljski odnos isključuje bilo kakav konflikt, a da pojava konflikta (odbijanja njegove želje, kritika, ljutnja itd.) označava pojavu neprijateljskog odnosa. Takva osoba ne razlikuje sebe od svojih ponašanja i svojih želja. Ona misli da drugi, ako je voli, mora da je prihvati sa svim njenim ponašanjima i svim željama. Kada bi to bilo tako, ona bi znala da je drugi „bezuslovno voli”. A kada je drugi kritikuje ili odbija ispunjenje želje, onda pogrešno misli da je drugi, koji je prethodno tvrdio da je voli, zapravo ne voli i odbacuje.

Tipično je da osoba tada izgovara da ju je drugi „povredio”. A kad je on takav pokvarenjak koji se pretvara da je voli, a zapravo je odbacuje i povređuje, ona mi se osvećuje tako što ga još više povređuje.

Ova osoba želi da bude voljena, ali kako je uverena da umesto ljubavi dobija odbacivanje i emocionalno povređivanje, ona iz svoje „ranjenosti” ranjava drugog. Kada na taj način otera drugog iz odnosa, ona se oseti veoma usamljenom i željnom ljubavi, tako da ponovo počinje da razmišlja o drugom kao voljenom biću od koga je zavisna. Da bi mogla da ga ponovo voli, osoba mora da potisne, da zaboravi konflikt koji je prethodio. Kada to uspe, tada ponovo traži ljubav od iste osobe koju je pre kratkog vremena mrzela.

Konflikt u ljubavi

Odnosi u kojima se smenjuju obrti perioda ljubavi i perioda mržnje su veoma zbunjujući za drugog partnera koji bi hteo da zna da li ga prvi partner voli ili ne. Sve to takvu vezu čini veoma napornom, tako da takve veze retko traju duže od dve ili tri godine. Nakon konačnog raskida, prvi partner se oseća duboko povređenim i odbačenim, što doprinosi da ciklus ljubavi i mržnje ponavlja i u idućoj vezi.

Opisani mehanizam često nalazimo kod osoba koje dobijaju dijagnozu „granično poremećena ličnost”. Da bi se promenile, one moraju da nauče razliku između sebe i svojih ponašanja, da shvate da je konflikt moguć u ljubavi i da su ljutnja i mržnja različita osećanja. Jedini problem je što one ne žele da uče, jer su se poistovetile sa svojim mehanizmom. One uporno traže ljubavni odnos bez ikakvog konflikta, jer će tada znati da ih neko voli takve kakvi jesu. Jedini problem je što takvi odnosi ne postoje.

(Zoran Milivojević, „Politika“)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike