Mama koja je dete u duši

Postoje žene koje su, bez obzira na godine, ostale „deca u duši“. Njih trudnoća ume prilično da isprepada, a ključnu ulogu u tome da isplivaju iz zabrinutosti i da se snađu kao majke imaće njihov partner (ne znači da bez njega nemaju šanse da se snađu, ali lakše je uz podršku).
Ovakvim ženama partner je izuzetno bitan – po pravilu, on joj je siguran oslonac, onaj koji će je štititi, brinuti o njoj, doneti ispravnu odluku i pružiti joj podršku. Kada zatrudni, žena dete ima pomešana osećanja. Tu je radost zbog trudnoće i zbog bebe (najčešće željene od oba partnera), ali je tu i strah od toga da li će s bebom sve biti u redu i da li će ona umeti da se brine o detetu.
U toku trudnoće ovakva žena pažljivo osluškuje svoje telo, moglo bi se reći s detinjom radoznalošću. Veoma pažljivo brine o svom zdravlju i o zdravlju i pravilnom razvoju bebe. Rado će ići na pripremu za trudnice, tu će naći snažnu moralnu podršku, i potruditi se da nauči što više o nezi beba, kao i o tome kako da sebi olakšaju porođaj. Za sam porođaj obično će želeti da uz njih bude i njihov muž ili babica koju poznaju – tako će se osećati mnogo sigurnije.
Ovakvim mamama može se desiti da svoje dete ne tretiraju kao da se radi o njihovoj bebi, to jest, da je tretiraju kao mlađeg brata ili sestricu. Odgovornost ih plaši, a ako bebu tretiraju kao brata ili sestru, onda krajnju odgovornost ima neko drugi, a ne one (recimo, otac deteta, ili mamini roditelji). Ukoliko se prepoznajete u ovakvom opisu, razmislite da li stvarno želite da se ponašate kao da vaše dete nije zaista vaše. Ukoliko je pak vaša partnerka ovakva, pokušajte da je ohrabrite da preuzme odgovornost za bepče i da mu bude majka, a ne velika sestra – baš kao što ste joj i vi, ma koliko se zaštitnički osećali prema njoj, ipak muž, a ne otac.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.