Psiholog otkriva tajnu dugovečnog braka

Održavanju bračne sreće pomažu i mali rituali. Psiholog poručuje da je korisno da ljudi svake nedelje provedu nekoliko sati zajedno, radeći nešto što oboje vole – spremaju hranu, gledaju komedije, šale se… Uz to, bilo bi dobro da podele obaveze u kući, kako bi imali više vremena da uživaju zajedno.

Poznaju se gotovo čitavog života, počeli su da se zabavljaju još u srednjoj školi, svi su se divili njihovoj ljubavi, a nedavno su proslavili zlatnu svadbu, odnosno pedesetogodišnjicu braka. Koliko aktera ovakve ljubavne priče poznajete? Sve i da staju samo na prste jedne ruke, među malobrojnima ste, jer je ovakvih brakova sve manje. Zajednički život pomenutih supružnika predstavlja pravo malo bogatstvo i veliki uspeh. Jer, veoma je teško toliko dugo održati brak, uz sva iskušenja koja nam život nameće. Najteže je prevazići ona unutrašnja, od svih skrivena a samo nama znana, jer se protiv spoljnih obično borimo sa partnerom, udruženim snagama. Ne damo na našu ljubav i sreću. Šta je presudno za dugovečnost braka, osim ljubavi, pitali smo Svetlanu Slepčev, psihologa i psihoterapeuta:

– Najvažnije je od početka graditi zdrave partnerske odnose. Disfunkcionalni obrasci ponašanja vremenom mogu da postanu toliko duboko ukorenjeni da ih je jako teško ili gotovo nemoguće promeniti. Važno je da imamo adekvatan uvid u sebe i partnera, sposobnost da razumemo svoje i njegovo ponašanje, kao i uzroke i posledice, ali i sposobnost da učimo iz grešaka koje pravimo. Potrebno je da razvijamo zajedništvo, sposobnost da prepoznamo svoje emotivne potrebe i potrebe partnera, da imamo razumevanje da su one jednako važne i da postoji obostrana želja da budu zadovoljene, u što većoj meri. Takođe, bitna je i emocionalna regulacija – sposobnost da upravljamo svojim emocijama i tolerišemo neprijatna osećanja, umesto da reagujemo impulsivno i pravimo dramu.

ODRICANJA

Ipak, koliko god to ponekad želeli, ne možemo protiv sebe. Nameće se pitanje u kojoj meri bi trebalo odricati se da bi se sačuvao ovakav brak, odnosno koja je cena toga? Naša sagovornica smatra da je u redu ako se privremeno odreknemo nečega bez čega možemo, praveći kompromise koji ne kompromituju naše vitalne vrednosti. Psiholog poručuje da niko ne bi trebalo da se žrtvuje zbog ljubavi, da kod sebe menja nešto samo zato da bi drugome dokazao da ga voli, a što ustvari nije potrebno da menja.

Znajući koliko nam je svima važno kreiranje sopstvene pozitivne slike u javnosti, ostaje li se ponekad u dugovečnim brakovima samo zbog imidža i dobrog mišljenja okoline o nama? Prema rečima sagovornice „Života plus“, ljudi ostaju u lošim brakovima zbog straha od osude okoline, ali i zato što su naučeni da tako treba živeti.

– Vrlo često možemo da čujemo poruke: „Ne znam šta očekuješ, i u drugim brakovima je isto“, „Svi imaju probleme, prihvati to“ i slične. Međutim, danas je u porastu nova vrsta socijalne osude. Dok je pre bilo sramota razvesti se, danas je sve više sramota ostati u braku koji ne valja – kaže Slepčeva.

Deca dovode do toga da se bračni partneri još više zbliže, emocionalnu povežu i učvrste odnos u onim slučajevima kada je bio dobar i pre braka, i kada su oba partnera dovoljno emocionalno zrela za ulogu roditelja. Slepčeva veruje da sličan vaspitni stil doprinosi da se partneri slažu u pogledu načina vaspitavanja dece, ali ne mora nužno da obogaćuje kvalitet bračnog odnosa. Navodi da postoje mnogi primeri brakova u kojima ljudi funkcionišu kao roditelji, baš zbog toga što imaju slične stavove po pitanju vaspitanja dece, ali ne i kao emotivni i seksualni partneri.

I živeli su srećno do kraja života… Ovakvom idealu uče nas još u najranijem detinjstvu, kroz bajke, pa nam on često kreira životne ciljeve i po odrastanju. Dvoje ljudi koji su veoma rano ušli u vezu i krunisali je brakom, ni ne znaju za mogućnost razvijanja odnosa sa nekim drugim, a pri samoj pomisli na to osećaju strah od neizvesnosti. Da li partneri ostaju u dugim brakovima i zbog tog osećaja?

– Ljudi često ostaju u braku jer se plaše promene, usamljenosti, neuspeha u pogledu toga da mogu da stvore novi bolji život nakon razvoda. Što osoba negativnije procenjuje svoje sposobnosti i opcije koje ima nakon razvoda, manja je verovatnoća da će do njega doći – kaže naša sagovornica.

Vremenom, može doći i do zasićenja supružnikom, zbog stalne upućenosti na njega. Možda bi se trebalo razdvajati od njega na neko vreme, da bismo to izbegli? Psihoterapeut Svetlana Slepčev smatra da bi trebalo da naučimo da balansiramo između individualnosti i zajedništva u okviru partnerske veze ili bračne zajednice. U zdravom odnosu postoji „ja, ti i mi“, kaže ona, dodajući da svako treba da se angažuje u individualnim aktivnostima i interesovanjima, zato što oba partnera nastavljaju da postoje i kao individue kada stupe u brak. To može da podrazumeva samostalne odlaske od kuće, poput kraćeg odmora ili profesionalnog usavršavanja, ali ne sa idejom „pauze od braka“, već zbog dobrobiti osobe, a samim tim i bračne zajednice.

NAJVEĆE ZAMKE

Koje su najveće zamke u koje mogu upasti partneri koji su decenijama zajedno? Da li i dosada može da bude jedna od pretnji njihovoj sreći? Naša sagovornica jednom od najvećih zamki u koje možemo upasti smatra to da uzimamo partnera zdravo za gotovo – kao nekoga ko će biti tu uz nas bez obzira na to kako ga tretiramo. Ona navodi da tada ljudi prestanu da se trude oko partnera i veze, ne vode računa o tome kako se drugi oseća, obraćaju mu se na grub način, bez poštovanja.

Tretirajte partnera kao što tretirate svoje klijente – oko njih se trudimo jer znamo da u svakom trenutku mogu da odu kod nekog drugog – poručuje Slepčeva.

Održavanju bračne sreće pomažu i mali rituali. Psiholog poručuje da je korisno da ljudi svake nedelje provedu nekoliko sati zajedno, radeći nešto što oboje vole – spremaju hranu, gledaju komedije, šale se… Uz to, bilo bi dobro da podele obaveze u kući, kako bi imali više vremena da uživaju zajedno.

A ima li životno doba u kom se stupa u brak uticaja na njegovu dugovečnost?

– Prema istraživanjima, tridesete su bolje za zasnivanje braka nego dvadesete. Mozak neurobiološki sazreva do 25. godine, a u periodu između dvadesete i tridesete se dešavaju intenzivne promene u pogledu načina razmišljanja, formiranja stavova i celokupne ličnosti. Naša ličnost u 20. godini nije u korelaciji sa našom ličnošću u 50, za razliku od naše ličnosti u 30. koja jeste u korelaciji sa onom u 50. Iz toga proizilazi da brakovi koji se zasnuju kasnije imaju više šanse da opstanu – kaže Slepčeva.

Sagovornica „Života plus“ smatra važnim i da ljudi znaju šta žele, šta traže u drugoj osobi. Prema njenim rečima, preduslov pronalaženja odgovarajućeg partnera je da poznajemo sebe i svoje emotivne i psihološke potrebe. Takođe, treba da budemo svesni toga da li posedujemo ono što druga osoba želi – umesto da pokušavamo da budemo ono što drugi želi, treba da shvatimo da li osoba želi ono što imamo da ponudimo. Dakle, preduslov dobrog dugovečnog braka je njegov dobar temelj i emotivna zrelost.

– Ako niste spremni da se obavežete na posvećenost, nemojte ni da ulazite u takvu vrstu odnosa. Dobro je, čak poželjno, da ljudi nastave da održavaju odnose sa svojim prijateljima. Nerealno je da partner, odnosno jedna osoba može da zadovolji sve naše potrebe, tako da druženje sa drugim ljudima izvan partnerskog odnosa ili braka može da bude ne samo prijatan, već i značajan deo emotivnog života osobe – savetuje Slepčeva.

ZAJEDNIČKI HOBIJI

Koliko je značajno postojanje zajedničkih hobija, strasti, prijatelja?

– Veoma je značajno. Postavite zajedničke dugoročne ciljeve. Investirajte novac u nešto, naučite strani jezik ili postavite nove fitnes ciljeve. Izađite iz rutine. Planirajte i radite zajedno stvari koje će učiniti vaš život uzbudljivijim. Učinite da se vaš partner oseća posebnim, pokažite mu rečima i postupcima zbog čega ste baš njega odabrali da provedete svoje životno vreme sa njim ili njom. I rešavajte konflikte! Zajedničke aktivnosti i zabava neće biti blagotvorni ako postoje potisnuta osećanja i nerešeni problemi u vezi zbog kojih se svađate iznova – kaže Svetlana Slepčev.

(Novosti)

Napišite komentar