Svađanje u javnosti

Skoro svako je bar nekad prisustvovao svađi – i to svađi s kojom nikakve veze nije imao, prosto je video dvoje ljudi kako se svađaju na javnom mestu. Nekada to bude verbalna rasprava, a nekada se potegnu i „teži argumenti“, to jest, dođe i do fizičkog obračuna. Ovakve nemile scene dešavaju se i između partnera.
U međuljudskim odnosima, pa i onim muško-ženskim, neminovno će ponekad doći do razmimoilaženja u mišljenjima i stavovima, i to može dovesti i do sukoba, pa i do žestoke svađe ili čak i nasilja. Do nasilja ne bi trebalo da dolazi uopšte, a što se svađa tiče, njih bi trebalo zadržati na privatnom mestu i ograničiti na one koji u sukobu učestvuju.
Mnogo toga zavisiće od načina na koji su partneri podizani. Neko je vaspitan da se ne raspravlja, da ne podiže glas, da izbegava izlive emocija – i da, čak i ako prenebregne sva navedena pravila, to ne učini na javnom mestu. A neko je vaspitavan da otvoreno kaže šta misli i da otvoreno pokaže šta oseća – uz vikanje, ako ima potrebu za tim. Postoje, naravno, i različite varijacije između pomenute dve varijante.
Sad, s jedne strane, svakako da bi trebalo imati svoj stav i boriti se za njega. Ipak, ako je ikako moguće, to treba činiti na civilizovan način – bez vike, vređanja, durenja, isterivanja svoga po svaku cenu. I sve to negde gde ćete imati privatnost. Jer, drugih se ne tiče vaš sukob s partnerom ili partnerkom. To je vaša intimna stvar, i kao što nećete imati seks na nekom trgu, nasred supermarketa ili u redu u pošti (valjda nećete!), tako se na javnim mestima ne bi trebalo ni svađati. Razgovor u kome raspravljate neki detalj koji je u tom trenutku neophodno raspraviti (kupiti to-i-to za kuću ili ne kupiti, a stojite ispred tog artikla) je sasvim u redu, ali otvorena svađa „pred svetom“ je nepristojna, i poželjno je izbegavati je.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.