Svaki partner vam liči na prethodnog? Psiholog zna razlog

Ljudi koji idu iz jedne nezadovoljavajuće veze u drugu trebalo bi da prestanu da čekaju idealnu osobu, da utvrde logiku svojih izbora i da najzad shvate da zaslužuju da budu voljeni i da vole druge.

Često ljudi koji imaju veoma lepu predstavu o ljubavnoj vezi ili braku ka kojima teže u stvarnosti biraju partnere s kojima je nemoguće ostvariti ovu predstavu. Njihova ljubavna veza ili brak se pretvara u borbu kako bi partnera po svaku cenu „uklopili” u svoju predstavu. Kada shvate da to nije moguće, raskidaju vezu. Ako zadrže nadu, nastavljaju da se doživotno bore u uzaludnom pokušaju da nateraju partnera da se promeni.

S druge strane, kada pronađu takvog partnera koji bi se s lakoćom uklopio u njihov koncept veze zato što pokazuje ljubav, pažljiv je, nudi sigurnosti i slično, oni osećaju da u takvoj vezi nema „hemije” i strasti, da se osećaju prazno ili se dosađuju. Kako nisu u stanju da dožive čvrstu emocionalnu povezanost s takvim partnerom, oni napuštaju takve veze s komentarom: „Dobar je, ali…”

Izbor nikada nije slučajan

Pitanje koje se postavlja je zašto ljudi umesto da biraju takve veze i partnere s kojima bi mogli da ostvare skladne odnose ljubavi, biraju one druge s kojima ulaze u nestabilne i nezadovoljavajuće ljubavne odnose. Razlog za to je što ljudi često nisu konzistentna bića, već su sastavljeni iz različitih delova. Zbog toga oni istovremeno biraju na dva međusobno konfliktna načina. Dok na jednom nivou biraju koristeći svoj razum i gledajući šta im odgovara, na drugom nivou biraju na osnovu „hemije”, to jest na osnovu nesvesnih procesa koji upravljaju njihovim izborima. Ovi nesvesni procesi, koji često dolaze iz „unutrašnjeg deteta” odraslog čoveka, stvaraju snažna osećanja koja najčešće prevladaju onaj drugi, razumni način biranja.

Biranje partnera nikada nije slučajni izbor, već uvek postoji neki sistem, neke zajedničke karakteristike osoba koje neko bira za partnere. Kada se otkrije logika po kojoj neko bira, tada možemo ustanoviti da ona više govori o osobi koja bira, nego o osobi koja je izabrana.

Kada neko za partnere stalno bira osobe koje su hladne, emocionalno nezainteresovane, nedostupne ili zauzete, razlog za takav izbor može biti da je „unutrašnjem detetu” potreban izazov. Osobom upravlja nesvesna logika da će, ako privuče neku takvu nezainteresovanu osobu, potvrditi svoju ličnu vrednost.

Ako prethodno nedostupni i hladni drugi postane topao, prihvatajući, pun ljubavi, tada može nastati obrt u motivaciji osobe. Kada je drugi privučen, on nije više „izazov” tako da osoba gubi interesovanje za njega i prekida odnos, tražeći novi „izazov”.

Ukoliko drugi nastavi da u odnosu bude nedostupan, stalno ili povremeno, on nastavlja da bude „izazov” tako da se veza nastavlja tako što se osoba stalno bori da od drugoga dobije ljubav. Na dubljem nivou analize često nalazimo da je u osobnoj istoriji, u detinjstvu ili mladosti, bio neko ko je njoj bio važan, često roditelj koji je bio nedostupan i koji nije pokazivao ljubav. Na taj način osoba koja se u detinjstvu borila da dobije ljubav, ali je nije dobila, nastavlja istu tu borbu u svom odraslom životu, verujući da će pobedom u borbi za ljubav dokazati da je zaslužuje.

Potraga za idealnom ljubavlju

Nesvesni motivi „unutrašnjeg deteta” mogu biti raznovrsni. Jedni biraju nekoga ko je problematičan i ko zahteva da mu stalno pomažu i rešavaju njegove probleme. Njihovo „unutrašnje dete” veruje da samo ako je korisno nekom drugom – zaslužuje da misli da je vredno i da bude voljeno. Ovo „unutrašnje dete” ne poznaje razliku između odrasle, partnerske ljubavi i roditeljske ljubavi. Zato osoba često ima nesvesna očekivanja od partnera ili da je obožava na način na koji su to radili roditelji, ili da joj pruži onu idealnu ljubav koju nije dobila u detinjstvu.

Šta je rešenje za one ljude koji idu iz jedne nezadovoljavajuće veze u drugu ili koji istrajavaju u nezadovoljavajućoj vezi. Prvi korak je da prestanu da čekaju na idealnog partnera koji će im doneti pravu ljubav jer promena neće doći spolja. Drugi korak je da shvate šta je logika njihovog biranja partnera i odakle ona dolazi. Treći korak je da se dogovore sami sa sobom, to jest da razreše konflikt između razumnog dela sebe i nerazumnog „unutrašnjeg deteta”. U svemu tome je ključno da prihvate sami sebe, da zaključe da takvi kakvi su zaslužuju da imaju ljubav, da budu voljeni i da vole druge.

(Zoran Milivojević, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.