U trendu

Novi trend: vole se, a žive odvojeno i ne žele decu

Podatak da najsrećniji ljudi na svetu žive u Danskoj ekonomisti tumače činjenicom da u ovoj nordijskoj zemlji prosečna plata iznosi 2.500 evra, psihijatri ističu da su Danci najveći potrošači antidepresiva, a porodični terapeuti nude zanimljivo i intrigantno objašnjenje – najmanje sklopljenih brakova u celoj Evropskoj uniji beleži se upravo u Danskoj.

Najveći broj parova ove nordijske zemlje živi bez burme, a stručnjaci ističu da su se u poslednje dve-tri decenije desile najveće i najturbulentnije promene u porodici koju su vekovima činili mama, tata i dete. Naime, širom sveta raste broj „veza bez veze”, samohranih roditelja, dece koja su došla na svet uz pomoć surogat majki ili zahvaljujući anonimnom donatoru iz banke sperme, homoseksualnih porodica sa usvojenom decom, parova koji žive odvojeno, kao i onih koji su odlučili da nemaju decu.

Broj razvoda raste u celom svetu i naša zemlja nije izuzetak od tog pravila. Statistika svedoči da se svaki četvrti brak u Srbiji završava razvodom, a najnoviji podaci govore da se najviše razvode parovi u prvim godinama braka i oni koji su proslavili srebrnu svadbu. Međutim, danas se suočavamo sa izvesnim paradoksom. Otkako su brakovi prestali da se ugovaraju i postali zajednice u koje se dominantno ulazi iz ljubavi, broj razvoda eksponencijalno raste, a broj novosklopljenih brakova opada – ističe dr Nevena Čalovska Hercog, bračni i porodični terapeut.

Po njenim rečima porodični terapeuti širom sveta suočavaju se sa novim formama zajedničkog življenja – u Americi postaje trend da ljudi koji su formalno u braku žive paralelne živote, a ovaj podatak tumači se u svetlu teze da je razvod veoma skup i prosečnog Amerikanca košta oko 10.000 dolara, s tim što u tu cifru najčešće ne ulaze troškovi alimentacije. U zapadnim zemljama raste broj parova koji žive zajedno na dve adrese, odnosno svako u svom domaćinstvu, kao i broj družbeničko-prijateljskih brakova. Posebnu kategoriju čine partneri koji su odlučili da nemaju decu, ali ne iz bioloških razloga.

Dr Čalovska Hercog je na simpozijumu pod nazivom „Partnerski odnosi danas” koji je održan tokom 67. Kongresa psihologa Srbije istakla da se potreba za stvaranje potomstva danas ne nalazi na prvom mestu motiva zbog kojeg neko stupa u brak. Ispred želje za decom nalaze se potreba za trajnom i stabilnom vezom, potreba za mirnom i stabilnom životnom lukom i toplo prijateljstvo koje imamo sa svojim partnerom, odnosno želja da život provedemo sa osobom za koju verujemo da je naš najbolji prijatelj.

– Iako se parovi sve češće odlučuju za unikatne forme zajedničkog življenja, to ne znači da se njihove primarne porodice slažu sa tim izborima. Bez obzira na stepen emancipacije društva, parovi koji su se odlučili za surogat majke, ali i oni koji su doneli odluku da žive bez dece često se suočavaju sa stigmom okoline. Međutim, mi moramo dozvoliti ljudima da sami izaberu svoj „špil karata” i sami  definišu šta za njih predstavlja srećna zajednica – ističe porodični terapeut.

Njena koleginica dr Saveta Draganić Gajić podseća da dugotrajni brakovi nisu nužno srećni i dodaje da su istraživanja sprovedena među supružnicima koji su proslavili „zlatnu svadbu” pokazala da su doživljaj prijateljstva sa partnerom, sličan smisao za humor i iste životne vrednosti činioci koji cigle bračne sreće drže na okupu. Ona, međutim, skreće pažnju na činjenicu da više od 80 odsto razvoda u svetu pokreću žene i ovaj podatak tumači činjenicom da su pripadnice lepšeg pola spremnije da prekinu odnos koji ih ne čini srećnim.

– Porodični terapeuti širom sveta pokušavaju da daju odgovor na pitanje koja „formula” garantuje srećne i dugovečne brakove, a brojna istraživanja slažu se u tome da su razvodi češći kod onih parova koji su pre trudnoće bili u vezi manje od šest meseci ili duže od dve i po godine. Prvi razlog je očigledan – osobe koje ulaze u roditeljske uloge, a da prethodno nisu razvili i učvrstili partnerski odnos rizikuju da beba napravi „zemljotres” koji mladu zajednicu često sruši iz temelja. Drugi podatak razumljiv je većini osoba, jer svi znamo parove koji su se dugo zabavljali i sve je bilo u redu dok nisu počeli da žive zajedno ili u braku, a razlog tome je činjenica da su oni jednostavno navikli da žive samostalno. Iako stalno postoji dilema da li se „suprotnosti privlače” ili „svaka ptica svome jatu leti” praksa govori da je sličnost u stavovima, etičkim principima i vrednosti nešto što „garantuje” dugovečnost braka. Deca nisu razlog zbog kojeg supružnici ostaju u lošem braku – zaključuje dr Saveta Draganić Gajić.

(Katarina Đorđević, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.