Mi smo ono što nosimo (1)

Svi se još uvek sećamo tih vremena. Obično se kaže da su na našim prostorima osamdesete godine prošlog veka bile godine potpune modne katastrofe, ali onda su nas sačekale devedesete s čitavom paletom raznorodnih "modnih" stilova. Kad kola krenu nizbrdo, teško je sačuvati živu glavu i zdrav razum, a kamoli smisao za lepo. Ali, zadržimo duhovit pristup ovoj temi. Ni dan-danas nije ništa manje "veselo" na brdovitim balkanskim prostorima; u svakom smislu, pa i u modnom. Štaviše, u svakoj kulturološkoj strasti treba pratiti taj proces presvlačenja i preobuvanja. Štošta može da se shvati i nauči o jednoj zemlji na osnovu analize različitih primeraka koji su nekada nadobudno šetali famozne "najke" s vazdušnim đonovima, a danas ponosno ističu svoje cipele s visokim sjajem.
Naravno, ono što je ostalo isto kod pomenute gospode jeste stari bahati stav. Nekada je pravilo broj jedan glasilo: što veći vazdušni đon, to veći status, ego, pozicija. Danas, što veći logo na obući ili garderobi – to sigurnije mesto u trabloidnoj štampi i na VIP splavovima. Posmatrajući kulturne obrasce i modele na kojima je odgajana čitava jedna generacija, ponekad se sa setom sećamo prigradskih pojava i njihovih kabriolet cipela s obaveznim kićankama napred, koje su se njihale u ritmu hoda ili povetarca, i ultimativnih belih čarapa (katkad i s ona dva izvezena ukrštena reketa), u žargonu poznatih kao "gips". Taj "gips" se beleo pod neonskim svetlima diskoteka ili pod uličnim lampama kao znak raspoznavanja i nezaobilazni modni detalj. I sasvim dovoljno je govorio o svom ponosnom vlasniku; toliko da se u startu sve zna.
U tome upravo i leži komunikacijska moć odevanja. Često na osnovu garderobe muškarac zna šta može da očekuje od devojke koju posmatra.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.