Baćuške na Marsu

„Istina je da ogromna većina naroda živi lošije nego u bivšem SSSR-u, da se državna teritorija bitno smanjila i da je o stanju u armiji bolje i ne govoriti, kao i da je naša današnja država, kako je napisao jedan britanski novinar, „nesrećni slučaj“. Ne samo zbog „Kurdska“ i Čečenije. Međutim, ne treba zaboraviti da se Džon Kenedi za kosmički projekat „Apolo“ odlučio sa namerom da razvije nacionalnu industriju i nauku i da Amerikancima da ono čime će moći da se ponose. Rusko učešće u stvaranju Međunarodne kosmičke stanice „Alfa“ će za nas – za razliku od SAD, Japana i svih drugih učesnika – predstavljati tapkanje u mestu. Zato je za nas jedino optimalno rešenje – slanje broda sa ljudskom posadom prema Marsu“. Tako govori Jurij Karaš, Rus koji je doktorirao u SAD na temu „Kosmička politika i međunarodni odnosi“, objašnjavajući potrebu za pravljenjem kosmičkog broda koji bi kružio oko Marsa.

On nije jedini kosmički stručnjak koji ubeđuje predsednika Putina da odobri ovakav projekat. Priča o ruskoj kosmičkoj politici je započela sa orbitalnom stanicom „Mir“ za koju je vlada odlučila da je treba prizemljiti, i samim tim i uništiti (više o tome u članku Kraj mira ne znači početak rata. Obrazloženje: održavanje stanice u orbiti je preskupo za državu u kojoj 40% stanovništva jedva sastavlja kraj s krajem. Ali, samo što je vlada izglasala ovakvu odluku, Državna duma je izglasala apel da se to ne čini.

Novi projekat koji zagovaraju ruski kosmički stručnjaci, a koji će, po svemu sudeći zagovarati i Duma, podrazumeva pravljenje svemirskog broda na bazi već postojećih tehnologija koje su korišćene i u projektu Međunarodne svemirske stanice. Takav brod bi najmanje godinu do dve dana kružio oko Zemlje, da bi potom krenuo na 18-20 meseci dug put ka Marsu, ali bez ambicija da se spušta na njegovu površinu. U toj fazi bi posada u orbiti „crvene planete“ pripremala teren za buduće sletanje, ispitujući atmosferu i tlo putem sondi. Posle određenog vremenskog perioda brod bi se vratio i ostao u zemljinoj orbiti, samostalno ili prikačen za „Alfa“ stanicu. Taj njegov „odmor“ bi trajao sve dotle dok se ne konstruiše modul koji bi omogućio bezbedno prizemljenje na Mars. Zajedno sa modulom, brod bi se ponovo uputio ka ovoj planeti.

Povodom ovakvog projekta, Dr Vladimir Gusev, konstruktor čuvene rakete „Proton“ izjavljuje, istovremeno upozoravajući Kremlj: „Ne počne li u našim institutima uskoro razrada kardinalno novih projekata – od naše kosmonautike neće ostati ništa, jer će je napustiti svi mladi stručnjaci, tim pre što imaju mizerne plate, a i ostaće bez profesionalnog izazova“. Naravno da ovakve ideje i razmišljanja imaju i svoje protivnike koji ne vide smisao u slanju ljudi na Mars i trošenju ogromnih suma u trenutku kada se zemlja nalazi u teškoj ekonomskoj krizi.

A Putin? Šta on kaže na sve to? Zasad „mudro ćuti“ ne govoreći ni „da“ ni „ne“.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.