Bil Gejts slabo pamti

Letimičan pogled na Microsoft-ov godišnjak za 2000. godinu prosečnom posmatraču stvara nedvosmisleni utisak da ova kompanija ima poprilično ružičast i bezbrižan pogled na svoje trenutne probleme, ali i razvojne perspektive. Pritom, pitanje je u kojoj meri ta bezbrižnost ima uporište u realnosti.

Tako se u dvanaestomesečnom pregledu za Y2K (koji je objavljen i na web-u), ni jednom rečju ne spominju ni sudija Tomas Penfild Džekson, koji je Microsoft osudio na cepanje na dve kompanije, niti Ministarstvo pravde, koje je ceo postupak i pokrenulo. Ovaj spor se u američkim pravnim krugovima smatra jednom od najbitnijih antimonopolskih parnica u istoriji Sjedinjenih Država uopšte, jer se radi o prvom slučaju u koji je direktno umešana jedna velika informatička kompanija, pa on istovremeno služi i kao obrazac za eventualno buduće ponašanje sudova u sličnim procesima.

Microsoft-ov predstavnik za medije Džim Kalinan ovakvu profilaciju sadržaja godišnjaka objašnjava na sledeći način: “Zaposleni su usredsređeni na Whistler i druge proizvode” i dodaje: “Suđenjem se bavi jedan mali tim u okviru kompanije. To nije nešto što bi svakoga dana zanimalo 42.000 radnika Microsoft-a”.

Da podsetimo, sudija Džekson je u aprilu prošle godine utvrdio da je Microsoft prekršio nekoliko saveznih antimonopolskih zakona i da se ponašao protivno pravilima tržišta kako bi uspostavio dominaciju na tržištu web čitača (integrisao je sopstveni web čitač u svoj operativni sistem). Za Microsoft je, sudeći prema godišnjaku, u aprilu najvažniji događaj bila promocija kompjutera Pocket PC, dok se sudija Džekson i njegova odluka uopšte ne spominju.

Isti sudija je u junu 2000. doneo presudu da se Microsoft podeli na dve kompanije. Microsoft se, opet, iz juna “seća” samo programa Washington2Washington, kojim je bilo planirano da se tokom 2000. i 2001. kompjuterski povežu škole iz države Vašington i iz Vašingtona u Distriktu Kolumbija.

Jedan finansijski analitičar, koji već duže vreme prati poslovanje Microsoft-a, smatra da može da objasni zašto sudski sukobi nisu bili u središtu interesovanja kompanije prilikom sastavljanja godišnjeg pregleda: “Rekao bih da to nije bio najznačajniji događaj za Microsoft. Ako pogledate na smanjeni priliv sredstava u martu i aprilu, u odnosu na očekivane količine, pa tome još dodate i najnovije gubitke sa kraja godine, sasvim je jasno zašto su ovi problemi za kompaniju važniji od sudskih”. Ipak, godišnjak se ni na ovom polju, kao i u slučaju sudskih procesa, nije pokazao izdašnijim na podacima: smanjenje profita se ne spominje ni na jednom jedinom mestu.

U pogledu budućnosti kompanije, analitičari se uglavnom slažu da bi bilo najbolje da se ona, dok još nije raskomadana, preorijentiše na Internet i proizvodnju programa u vezi sa njim. Microsoft-ova .net strategija, o kojoj se ovih dana toliko govori i piše, verovatno predstavlja korak ka tom cilju.

Sudska drama će se, po svemu sudeći, nastaviti za Microsoft i u 2001: 12. januara 2001. Ministarstvo pravde je podnelo sudu dopunu svoje tužbe, na koju Microsoft mora da odgovori do 29. januara. Obe strane konačne dokumente moraju podneti do 9. februara, posle čega sledi usmeno ročište, krajem istog meseca. Osim ove parnice, kompanija će morati da se suoči i sa ozbiljnim optužbama za diskriminaciju i eksploataciju afroameričkog osoblja. Ironija je u tome što je ovaj slučaj, i to nasumičnim biranjem, dodeljen “starom znancu” Microsoft-a – Tomasu Penfildu Džeksonu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.