najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Britanska ovca koja je promenila sve(t)

Tokom dve decenije od kloniranja ovce Doli pokazalo se da je biotehnologija kloniranja i dalje veoma rizična i da se klonovi češće razboljevaju i rano umiru.

Prvi pokušaji kloniranja zabeleženi su u 19. veku, ali stvarnu prekretnicu donela je najpoznatija ovca na svetu, Doli, koja je u svom kratkom životu pokrenula nebrojene naučne, filozofske, političke, verske i moralne diskusije.

Danas se navršava 20 godina otkada je javnost prvi put saznala da je Doli došla na svet. U februaru 1997. Institut Roslin iz Edinburga objavio je dolazak klonirane ovce na svet, što je odmah otvorilo pitanje i da li tehnika kloniranja može da se primeni na ljudska bića.

Najslavnija od svih ovaca, Doli je nastala iz ćelija vimena šestogodišnje ovce, koja je pripadala rasi fin dorset.

Zatim je  u jedro jajne ćelije ovce rase blekfejs ubrizgano jedro iz ćelije ovce fin dorset. Električni udar spojio je jedro sa ćelijskom citoplazmom i novi embrion se ugnezdio u matericu „pomajke“. Pri njenom kloniranju korišćene su smrznute ćelije, što je potvrdilo pretpostavku da se sisari mogu klonirati i posle njihove smrti.

Doli je ime dobila po slavnoj pevačici Doli Parton, poznate po svom poprsju, baš zato što je ćelija uzeta iz mlečne žlezde odrasle ovce.

Veoma brzo po dolasku na svet pokazalo se da Doli boluje od raznih bolesti. Iako je prosečni životni vek ovce 14 godina, Doli je eutanazirana 14.2.2003, u dobi od sedam godina. Bolovala je od tumora pluća, teškog oblika artritisa, brojnih hroničnih bolesti i prekomerne težine, a pokazivala je i znakove preranog starenja.

Pretpostavlja se da je Doli u trenutku rođenja već bila biološki stara šest godina, kao i majka od čijeg je jedra klonirana, što je učvrstilo teoriju da se kloniranjem ne može vratiti unazad i biološki sat!

Za života dva puta se parila s ovnom Davidom i ojagnjila je četvero jagnjadi, a zahvaljujući otkrićima koje je donelo Dolino rođenje, u proteklih dvadeset godina nastalo je mnogo kloniranih životinja: mazgi, svinja, miševa, mačaka…

U protekle dve decenije pokazalo se da je biotehnologija kloniranja i dalje veoma rizična i da su klonovi češće bolesni i rano umiru.

Bez obzira na nesavršenost procesa, danas se kloniranje životinja primenjuje širom sveta. Tako američke privatne kompanije kloniraju životinje zbog poboljšanja genetskih vrednosti, a američka administracija za hranu i lekove (FDA) odobrila je 2008. komercijalizaciju proizvoda kloniranih životinja i njihovog potomstva, ocenivši da su „jednako bezbedni kao i konvencionalne životinje“.

Kloniranje u stočarstvu praktikuju Argentina, Brazil, Kanada i Australija, a najveća fabrika klonova nalazi se u Kini. Samo u toj fabrici godišnje se klonira 500 svinja, ali se one ne koriste za ishranu, već isključivo u svrhu medicinskih istraživanja

S druge strane, kloniranje nije zaživelo u Evropi, jer evropski potrošači insistiraju na zabrani uzgoja kloniranih životinja, kao i proizvoda poteklih od njihovih potomaka.

Pored negativnih strana zbog kojih nema garancija da ljudski klonovi ne bi imali ozbiljne fizičke devijacije, klonranje ljudi je veoma problematično i u etičkom smislu.

Iako zvanično ne postoje dokazi da su bilo gde na svetu stvoreni ljudski klonovi, još 2011. godine naučnici iz Laboratorije za matične ćelije u Njujorku saopštili su da su uspeli da naprave ljudski embrion od ćelija kože. U eksperimentu sličnom kloniranju, kojim su napravili ovcu Doli, uzeli su ćelije kože sa noge i ruke muškarca i ubacili ih u jajnu ćeliju.

Embrioni nisu upotrebljeni za stvaranje klonirane dece, već su iz njih izvučene matične ćelije koje mogu da postanu bilo koji tip ljudskog tkiva, kako bi se njima lečile bolesti od kojih umiru milioni ljudi.

Danas se matične ćelije smatraju budućnošću medicine jer u velikom procentu imaju uspeha u izlečenju teških bolesti.

Zbog toga je u mnogim zemljama dozvoljeno kloniranje embriona, ali oni moraju biti uništeni u roku od dve nedelje i ne smeju biti usađeni u žensku matericu!

Zahvaljujući ovim naučnim preokretima, ovčica Doli postala je junak knjiga i naučno-istraživačkih filmova. Ali je sudbina većine bezimenih klonova, rođaka najpopularnije ovce, javnosti ostala nepoznata, prenosi Sputnjik.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike