Brze Internet veze – optički kablovi
Kao i kod DSL tehnologija, i kablovski Internet ne zahteva pozivanje i logovanje – veza sa Mrežom je stalna. Za razliku od prenosa telefonskim žicama, pretplatnik nema svoju, zakupljenu liniju: više korisnika deli isti optički kabl, što naravno, smanjuje brzinu prenosa. Problem može da bude rešen povećanjem broja čvorišta.
Osnovni problem kablovskog sistema prenosa predstavlja izuzetno visoka cena postavljanja optičkih kablova – u skladu s tim, ovakve vrste veza su (i biće) rezervisane za stanovnike velikih gradova, gde su razdaljine relativno male, a broj pretplatnika potencijalno velik. Iluzorno je, barem za sada, razmišljati o kablovskom Internetu u manjim gradovima, seoskim sredinama ili manje razvijenim zemljama.
Optički kablovi se sastoje od staklenih ili plastičnih vlakna, koja mogu da prenose modulisane signale niskih frekvencija. U odnosu na telefonsku bakarnu žicu, ovaj medijum ima više prednosti:
Iako trenutno preovlađuju bakarne žice kao najzastupljeniji medijum za prenos informacija, vrlo je verovatno da će se ova slika u budućnosti promeniti. Telefonske kompanije zamenjuju standardne žice optičkim kablovima, pa se i predviđa da će ovakav sistem prenosa postati preovlađujući. Visoka cena sprečava da se proces odvija mnogo brže – ta prepreka je još veća u manje razvijenim regionima.
Još jedna prednost optičkih kablova u odnosu na DSL tehnologiju jeste simetričnost, tj. podjednaka brzina i slanja i primanja podataka. Iako DSL-om može da se postigne isto to, često je simetričnost tehnički neizvodljiva, zavisi od različitih uslova. Zato su, najčešće, u upotrebi asimetrični sistemi prenosa bakarnim žicama.
Što se tiče optičkih linija, brzina od 10 Mbps u oba smera će, najverovatnije, postati standardna i uobičajena. Naravno, brzine mogu da budu i veće: čak i do 9,952 Gbps (9.952 Mbps, tj. 9.952.000 Kbps). Naravno, „vrtoglave“ brzine su rezervisane za samu „kičmu“ Interneta, najveće svetske provajdere i malobrojne univerzitete i naučne laboratorije koje imaju potrebu za slanjem i primanjem ogromnih količina podataka.
Kada je reč o kablovskom Internetu u Jugoslaviji, postoje najave realizacije projekata u nekoliko većih gradova. One potiču od firmi koje pružaju usluge iz oblasti kablovske televizije. Najozbiljnije deluje projekat koji se odnosi na Novi Sad, a u kome će biti anagažovano mešovito preduzeće KDS-NS (skraćenica od „kablovski distributivni sistem Novog Sada“). Gradska vlada je raspisala konkurs na koji se prijavilo više zainteresovanih izvođača i investitora, a pobedilo je preduzeće koje će izgraditi sistem u saradnji sa belgijskom firmom „Dari Ivest“. Sistem će biti u delimičnom vlasništvu ove firme, prvi pretplatnici će biti priključeni krajem godine, a priključak će koštati 3.000 dinara. Mesečna pretplata, kažu predstavnici gradske vlade, neće preći cifru od 150 dinara.
Sistem će biti prvi ove vrste u našoj zemlji. Omogućiće prijem kablovske televizije, vezu sa Internetom, kao i razmenu podataka između korisnika. Početna vrednost investicije je tri miliona nemačkih maraka, a njime će biti obuhvaćeno oko 60.000 domaćinstava. Gradska vlada će dobijati 10% od prihoda, kao i dva televizijska kanala, koji će poslužiti za monitoring i telemetriju. Posebne pogodnosti za korisnike će predstavljati i mogućnosti naručivanja i biranja filmova, kao i činjenica da građani koji su već povezani na neki od kablovskih sistema, neće plaćati priključak.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.