U trendu

„Carski orao“ – ponos ruske avijacije

Čuveni ruski proizvođač borbenih aviona Suhoj, nedavno je predstavio svoj novi projekat sa ponosnim imenom S-37 „Berkut“ (Carski orao). Berkut je eksperimentalni avion, namenjen za proveru novih tehničkih rešenja u oblasti aerodinamike i sistema za upravljanje letom, a najvažnija osobenost mu je što umesto klasičnih, ima krila tipa „obrnuta strela“ (KOS). Svoj prvi let je obavio septembra 1997. godine, samo nekoliko dana nakon prvog leta svog američkog suparnika F-22A „Raptor“ (Rusi ga prevode kao „Lešinar“) kompanije „Lockheed Martin“.

Koncepcija aviona KOS je poznata još iz četrdesetih godina, jer su 1944. Nemci eksperimentisali na tu temu sa mlaznim bombarderom „Junkers“ Ju-287, ali nisu odmakli dalje od prototipa. Odmah nakon Drugog svetskog rata su i Amerikanci i Rusi krenuli u eksperimente sa KOS, ali niko nije postigao značajne uspehe na tom polju, jer u to vreme konstrukcioni materijali i tehnologije nisu bili u stanju da izdrže opterećenja koja prate avione sa KOS, pre svega zbog mogućih deformacija krila pri velikim brzinama, koje mogu da dovedu do razaranja aviona još u vazduhu.

Međutim, sedamdesetih godina kod ruskih i američkih konstruktora, KOS ponovo postaje aktuelna tema. Dok su avioni četvrte generacije, kao što su Su-27 i MiG-29, tek ulazili u operativnu upotrebu, već se razmišljalo o konceptu aviona pete generacije. Od buduće generacije aviona se zahtevalo da imaju znatno veći borbeni potencijal od svojih prethodnika, da budu višenamenski, da mogu da koriste krstareće režime leta na nadzvučnim brzinama, da imaju znatno smanjenu vidljivost u radarskom i infracrvenom opsegu, a posebno je istican zahtev za supermanevribilnošću (sposobnost aviona da održi stabilnost i upravljivost pod ekstremnim uslovima i naprezanjima).

Najdalje dokle su Amerikanci dosad stigli u razvoju aviona sa KOS, predstavlja eksperimentalni avion X-29A kompanije „Grumman“, koji je poleteo 1984. godine, ali nikada nije uspeo da se do kraja izbori sa složenim aerodimamičkim i konstrukcionom problemima. Iako je zahtev supermanevribilnosti bio postavljen i za američki lovac pete generacije po programu ATF (Advanced Tactical Fighter), ne uspevši da reše problem, kako da istovremeno obezbede malu uočljivost, nadzvučnu brzinu krstarenja i supermanevribilnost aviona, amerikanci su odustali od supermanevribilnosti. Tako se procenjuje da su manevarske karakteristike američkog lovca pete generacije ATF/F-22 tek približne onima koje već ima modernizovani ruski avion Su-27.

Uprkos složenim problemima, Rusi su ostali pri zahtevu za supermanevribilnost svojih budućih lovaca pete generacije i mada je do uvođenja Berkuta u operativnu upotrebu još dug put, jasno je da projekat aviona S-37 ima ogroman tehnološki, vojni i politički značaj i omogućuje Rusiji da snažno učvrsti svoje pozicije na međunarodnom tržištu naoružanja.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (4)