Da li je evolucija završena (I deo)

Neki naučnici smatraju da ljudi postaju sve manje pametni a sve više neurotični; drugi opet tvrde da ljudska rasa postaje fizički slabija ali intelektualno moćnija; treći smatraju da se ništa značajno ne menja – evolucija je završena. Takvo mišljenje zastupa profesor Stiv Džouns (Steve Jones), Britanac koji je svoju teoriju izneo u Edinburgu, u okviru debate pod nazivom „Da li je evolucija završena?“.

Prema njegovom mišljenju, u razvijenim državama ljudi su u toj meri zaštićeni modernim načinom života i kvalitetnom medicinskom negom, da za njih više ne važe zakoni prirodne selekcije, koji su, prema Darvinu (na slici), glavni „motor“ promena.

Prema teoriji iz prošlog veka, bolje prilagođene jedinke duže žive, dostižu polnu zrelost, imaju više potomaka i, na taj način, šire svoje gene na zajednicu/populaciju. Među životinjama koje se hrane lišćem sa drveća najveću šansu imale su one sa dužim vratom – tvrdi Darvin – pa su tako i postale žirafe.

Sredina u kojoj se živi postavlja određene „zadatke“ pred jedinku: razmnožavaju se samo one koje se uspešno prilagode. Njihove se osobine prenose na sledeće koleno, i tako se odvija evolucija, neprekidni lanac promena.

„Ako želite da saznate kako izgleda Utopija, osvrnite se oko sebe“, kaže profesor Džouns, više aludirajući na „zaustavljeno vreme“ nego na stvarni kvalitet života. Prema njegovom mišljenju, na Zapadu su ljudi postali odvojeni od prirode, manje izloženi njenim uticajima, više zavisni od mašina i tehnologije koja ih okružuje.

„Razmnožavaju se i prilagođeni i neprilagođeni“, tvrdi on, „a smrtnost dece opada.“ Stiv Džouns ističe i činjenicu da je polovina dece u viktorijanskoj Engleskoj umirala pre adolescencije: danas taj procenat iznosi samo 2%.

„Prema tome“, zaključuje on, „prirodna selekcija više ne igra značajnu ulogu – ljudska rasa se ne menja.“ Jedina promena koju on predviđa jeste u boji kože: zbog velikog broja mešovitih brakove, uslovljenih većom pokretljivošću ljudi, u budućnosti će svi imati „braonkastu“ boju kože.

„Nekada su veze između stanovnika različitih gradova u istom regionu bile retkost. Danas su uobičajeni brakovi između ljudi sa različitih kontinenata, koji žive stotinama ili hiljadama kilometara daleko od mesta rođenja.“

Profesor Džouns ističe da ovakva zapažanja vrede samo za Zapadnu civilizaciju – u zemljama „Trećeg sveta“ evolucija se nastavlja. Kao primer on ističe virus HIV-a, čiji su nosioci šimpanze, imune na ovu bolest. Kada je došlo do zaraze, smatra on, verovatno je ogroman broj životinja podlegao virusu. Ipak, preživele su jedinke koje su nosile gene-zaštitnike, pa se njihovim razmnožavanjem stvorila nova vrsta šimpanzi, prilagođena virusu i otporna na sidu.

„U Africi sada ljudi masovno umiru od ove bolesti, ali ima i onih koji su zaraženi, ali imuni. Nosioci će preživeti i dobiti potomke sa genima koji obezbeđuju imunitet. Na taj način biće stvorena nova rasa Afrikanaca, imunih na sidu“, objašnjava britanski evolucionista.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.