Decenija uređaja koji je promenio svet mobilnih telefona

Izgleda prilično smešno u poređenju sa najnovijim modelom, ali prvi „ajfon” bio je prekretnica za svet mobilnih telefona i proizvod koji je otvorio put da „Epl” postane najvrednija svetska kompanija.

I kao što je slučaj sa većinom revolucionarnih izuma, uređaj koji je danas napunio deset godina nije naišao na dobre kritike. Današnji medijski izveštaji konstatuju da čak ni tako veliki vizionar, kakvim smatraju pokojnog Stiva Džobsa, osnivača „Epla”, nije mogao da predvidi blistavu budućnost „ajfona”.

Džobs je prvu generaciju danas jednog od najpopularnijih svetskih brendova predstavio kao kombinaciju tri uređaja: „ajpoda” sa velikim ekranom osetljivim na dodir, revolucionarnog telefona i internet komunikatora.

Uređaj je radio na 2G mreži, imao je dijagonalu ekrana od 3,5 inča, kameru od dva megapiksela, prodat je u oko šest miliona primeraka i na njega se nisu mogle instalirati aplikacije jer je platforma „ep stor” (app store) uvedena tek godinu kasnije. Za prethodnih deset godina na tržištu se pojavilo 11 generacija „ajfona” značajno vizuelno i tehnički redizajniranih u odnosu na prvi model.

Rad na jednom od najuspešnijih tehnoloških proizvoda današnjice bio je, na zahtev Stiva Džobsa, najstrože čuvana tajna, ispričao je za Bi-Bi-Si Toni Fadel, kojeg smatraju jednim od očeva „ajfona”.

„Čak je zapretio da će otpustiti svakog ko bude progovorio”, naveo je ovaj izumitelj i biznismen.

Fadel je čuvao tajnu, ali je zapao u veliku nevolju kada je na jednom letu izgubio prototip „ajfona”: „Nisam znao kako to da kažem Stivu. Razmišljao sam o svakom scenariju i svaki je bio loš.”

Na njegovu sreću, posle dva sata potrage, model je pronađen zaglavljen između dva sedišta u avionu gde mu je ispao iz džepa.

Međutim, ni dvoipogodišnji rad na telefonu nije prošao bez svađa i pehova. Najviše razmirica u timu bilo je oko toga da li bi novi uređaj trebalo da ima tastaturu ili ekran osetljiv na dodir. Džobs je, uz veliko protivljenje ostalih, bio odlučan da ukine klasičnu tastaturu, pa je pretnjom izbacivanjem iz tima „ubeđivao” ostale u ispravnost svog nauma.

Fadel, koji je radeći na ovom projektu obilazio proizvođače i stručnjake za telekomunikacije širom sveta, prisetio se i nevolje iz Švedske. Dok se prilično umoran, sa domaćinima kratko zadržao u restoranu na večeri, iz automobila su mu ukradene sve skice, papiri i oprema, pa se kući vratio bez stvari, ali sa novim idejama u glavi.

I danas tvrdi da to nije bila obična krađa već slučaj industrijske špijunaže.

Konkurencija i deo medija nisu nakon predstavljanja prvog „ajfona” shvatili da je taj proizvod otvorio novo poglavlje u istoriji mobilnih telefona.

Pamti se podsmeh kojim je Stiv Balmer, tadašnji direktor „Majkrosofta”, dočekao prvi „ajfon” rekavši da je to „ne baš dobra mašina za slanje mejlova, koja neće privući pažnju poslovnog sveta”.

Koliko je pogrešio u proceni možda najbolje pokazuje podatak da je danas udeo „ajfona” na tržištu smartfona 11,5 odsto, a „Majkorosoftovog” telefona 0,4 odsto.

„Kad god sam kasnije radio na novom proizvodu, uvek sam znao da sam ’pogodio’ ako mi se konkurenti i mediji smeju”, ističe jedan od tvoraca „ajfona”.

Međutim, konkurencija nije spavala, pa ni „ajfon” više nije najprodavaniji mobilni telefon u svetu jer mu je tu titulu preoteo „Samsung”.

(Ankica Marinković, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.