Elektronski vid

Savremene tehnologije donele su gotovo neverovatan napredak u mnogim oblastima medicine. Mnoga biotehnološka rešenja primenjena su kao zamena prirodnih čovekovih funkcija i organa. Naučnici su upravo na putu ostvarenja i veštačke mrežnjače kao zamene za prirodne ćelije, koje s vremenom odumiru i degenerišu se zbog starosti. Te ćelije su osetljive na svetlost, tako da njihovim oštećenjem nastupa delimično ili potpuno slepilo. Povoljna je okolnost pri tom što su neuroni koji prenose svetlost od mrežnjače ka mozgu neoštećeni. Upravo ta činjenica dovela je do ideje da se svetlost veštačkim putem dovede do neurona, a zatim do mozga i na taj način omogući normalan vid.

Na čelu ovog projekta je oftalmolog profesor Džozef Rico (Joseph Rizzo) sa Instituta Massachusetts Eye and Ear Infirmary (MIT), koji takođe radi u laboratorijama i svojoj ambulanti u Bostonu. U istraživanju su mu pomogli naučni timovi iz oba istraživačka centra – 26 eksperata iz različitih oblasti tehnike i medicine. Napravljen je projekat veštačke mrežnjače i obavljena su testiranja na obolelim pacijentima, tako da bi, po planovima, sa njenom ugradnjom trebalo da se počne u 2006. godini.

Prototip veštačke mrežnjače sastoji se od jedne video-kamere ugrađene u obične naočare. Pored toga, pacijent treba da ima oko pojasa (ili bilo gde na telu) mali predajnik sa kojim video-kamera bežično komunicira. Slika sa kamere prenosi se na taj način do predajnika, a odatle emituje ka minijaturnom elektronskom uređaju ugrađenom na površini čovekovog oka. Prenos signala (informacija o svetlosti) prima se minijaturnom antenom, a zatim prenosi do neurona i odgovarajućeg centra u mozgu.

U ovom procesu najvažniji je elektronski čip ugrađen u čovekovo oko. Složene je strukture i izuzetne preciznosti. Pri eksperimentima pokušalo se sa različitim varijantama ugradnje, ali su testovi pokazali da se najbolji efekat ostvaruje i da čovekovo oko najbolje prihvata ugradnju po samoj površini. Veza tog uređaja sa neuronima ostvarena je elektrodama debljine deset mikrometara (ima ih ukupno 15). Elektronski čip postavljen je na malu površinu polimera bele boje (2 x 3 milimetra).

Prototip veštačke mrežnjače je od izuzetnog značaja za borbu s oštećenjima vida i slepilom. Na njemu je profesor Rico sa saradnicima radio punih 20 godina. Na taj način došlo se do efikasnog rešenja protiv bolesti retinitis pigmentosa, od koje boluje oko 1,6 miliona ljudi u svetu. S druge strane, eksperimenti ove vrste predstavljaju značajna dostignuća na putu ka ostvarenju veštačkog, elektronskog vida.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.