Glasanje putem Interneta

Američka izborna agonija je pokrenula mnoga pitanja o sistemu glasanja, organizaciji i mogućnostima koje nove tehnologije pružaju. Trenutni način glasanja se pokazao kao nedovoljno pouzdan, spor i otvoren za razne vrste manipulacija, tako da su mnogi analitičari, politikolozi, ali i tehnološki stručnjaci počeli da razmišljaju o novom sistemu i o tome kako bi izbori trebali da izgledaju u budućnosti.

Već postojeće tehnologije koje se upotrebljavaju u industriji, telekomunikacijama i medicini pružaju sasvim dovoljne mogućnosti za izradu novog modela glasanja koji bi, naravno, koristio preimućstva Interneta i, u budućnosti, sprečio „Gor-Buš“ situacije i peripetije. Osnovno pitanje koje se postavlja jeste kakvi bi to uređaji preuzeli funkciju zastarelog glasačkog listića i olovke i koliko bi oni koštali. Naravno, rešenje u vidu PC-ja i instaliranog softvera je previše skupo, a i zahteva obuku glasača. Zato se i razmišlja o uređajima koji bi bili prenosivi, jeftini i krajnje jednostavni za rukovanje.

Takvi aparati nisu problem, jer je tehnologija već dovoljno uznapredovala i moguće je u svaki zamislivi, već postojeći ili nepostojeći aparat ugraditi i mogućnost pristupa mreži. Pristup preko mobilnih telefona, Palm-kompjutera, pa čak i aparata za kafu i mikrotalasnih pećnica je već stvarnost, tako da je lako moguće zamisliti uređaj koji bi bio veličine dlana, imao LCD displej i samo nekoliko neophodnih tastera. Što se tiče provere identiteta glasača i činjenice da li je osoba već glasala ili ne, na ovakvom glasačkom mestu budućnosti mogla bi da bude primenjena „staromodna“ provera uvidom u glasačke spiskove od strane kontrolora, ali i moderna metoda koja bi podrazumevala upotrebu „pametnih“ kartica ili, čak, biometriju. U ovom poslednjem slučaju bi identitet bio proveravan putem skeniranja otiska prsta i čitav proces bi, na taj način, bio u potpunosti automatizovan.

Posle ovakve provere, glasač bi jedino trebao da na displeju pročita imena kandidata i pritisne odgovarajuće dugme sa brojem koji se poklapa sa onim ispred imena njegovog „favorita“. Na displeju bi se istog trenutka i pojavilo obaveštenje o tome da je glas „primljen“ i prosleđen. A gde se to on prosleđuje? Pa, naravno, do servera određenog za to glasačko mesto sa koga će se podaci, po završenom glasanju, slati u centralni server. Dok traje glasanje predviđeno je i pravljenje backup-a podataka, tako da se time sprečava mogućnost hakerskog upada u mrežu i eventualnog krivotvorenja rezultata glasanja. Na ovaj način, izborni tezultati bi mogli da budu saopšteni samo par minuta posle zatvaranja glasačkih mesta i, pritom, provereni, odnosno upoređeni sa backup-fajlovima.

Naravno, cena ovakve mreže bi bila prilično visoka, ali treba uzeti u obzir i eliminisanje troškova klasičnog načina glasanja. Mnogi se politikolozi i analitičari, razmišljajući o finansijskoj strani čitavog poduhvata, slažu sa tvrdnjom da bi uvođenje novog sistema bilo jako skupo, ali i podsećaju da demokratija nema cenu i da ovakvo ulaganje štiti osnovna načela poretka i sprečava najveću opasnost po demokratsko ustrojstvo: krađu izborne volje građana.

Na slici: slični aparati će, vrlo verovatno, zameniti papir i olovku, ali i eliminisati zamorno i nesigurno ručno prebrojavanje listića.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.