Grupa 8 se bori protiv digitalnog raslojavanja

Na samitu šefova država ili vlada sedam najrazvijenijih zemalja sveta i Rusije – Grupe osam (G8) posvećenom izazovima, problemima i perspektivama globalizacije, nedavno održanom u Đenovi, posebna pažnja je posvećena prevazilaženju sve većeg “digitalnog raslojavanja” unutar zemalja, ali i među njima. U tom smislu, podržan je plan delovanja koji bi trebalo da predstavlja nacrt prve konkretne akcije u premošćavanju postojećeg jaza.

Vođi zemalja G8 primili su k znanju i pozitivno ocenili izveštaj posebnog radnog tela zaduženog za digitalna pitanja (Digital Opportunity Task Force, dot force), u čiji sastav ulaze predstavnici vladâ zemalja G8, kao i raznih međunarodnih organizacija i neprofitnih udruženja, a koja je obrazovana posle prošlogodišnjeg sastanka liderâ G8 na Okinavi u cilju pružanja konkretne potpore za stvaranje međunarodnog panela stručnjaka koji će pružati savete zemljama u razvoju u pitanjima politike i strategije informacionih tehnologija i sistema.

U usvojenom izveštaju je posebno naglašena uloga informacionih i komunikacionih tehnologija u ubrzavanju razvojnih procesâ u zemljama u razvoju i apostrofirane su mere koje treba preduzeti da bi “Đenovski plan rada” zaista pomogao zemljama u razvoju da od informacionih tehnologija steknu realnu korist.

“Informacione i komunikacione tehnologije imaju ogromne mogućnosti koje zemljama u razvoju mogu pomoći da ubrzaju privredni rast, podignu životni standard stanovništva i ostvare druge razvojne prioritete”, piše u izveštaju predsednika G8 izdatom po okončanju sastanka.

Plan predviđa obrazovanje nacionalnih IT strategija zemalja Trećeg sveta. Te “e-strategije” će biti okosnica njihovog razvoja, dok će međunarodna zajednica preko svojih stručnjaka za informacione tehnologije ponuditi sve neophodne savete u njihovoj izradi.

Stručnjaci će biti povezani u Međunarodnu mrežu resursa za e-razvoj, koja bi trebalo da bude osnovana u januaru 2002, a sačinjavaće je predstavnici javnih, privatnih i neprofitnih organizacija. Ovakvom strukturom bi trebalo da se jemči “jedinstvena formula koja će obezbediti da digitalne tehnologije zadovolje potrebe razvoja”, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Izveštaj posebno skreće pažnju na značaj boljeg povezivanja sa zemljama u razvoju prenošenjem tehnologija za povezivanje sa Internetom i smanjivanjem troškova pristupa za šire slojeve populacije uz pomoć javnih pristupnih tačaka (poput školâ, poštâ, bibliotekâ i sl). Osim toga, ukazuje se i na potrebu ravnomernog rasprostiranja informacionih tehnologija kako po urbanizovanim, tako i po ruralnim sredinama, kako, paralelno sa smanjivanjem “digitalnog raslojavanja” među zemljama, ono ne bi raslo unutar nekih od njih.

Izveštaj ukazuje i na potrebu da se ljudi obuče za korišćenje nove tehnologije, što bi se najbrže moglo postići osnivanjem raznovrsnih programâ obuke, masovnijim uvođenjem računara u škole i njihovim povezivanjem sa globalnom mrežom. Osim toga, govori se i o značaju informacionih tehnologija u povećanju protoka informacijâ o prevenciji AIDS-a i drugih značajnih bolesti, što bi moglo biti od naročitog značaja za zemlje crne Afrike – u nekima od njih su veoma veliki delovi populacije zaraženi virusom HIV.

Potencijalno posebno značajnom merom se smatra uključivanje većeg broja predstavnika zemalja u razvoju u razna merodavna međunarodna tela za IT standarde, čime će se obezbediti realnije sagledavanje ukupne svetske slike i veće uzimanje u obzir problemâ na koje zemlje Trećeg sveta u svom razvoju nailaze.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.