U trendu

Laserom do lepše i zdravije planete

Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Tone stakla i drugih materijala odbacuju se neprekidno širom sveta. Svake godine samo u Americi baci se tridesetak miliona kompjutera, a većina deponija nalazi se u Indiji i Kini. Elektronski otpad sa visokim udelom od 70 odsto uzrok je i prisustva teških metala u zemlji.

Iz tih razloga već su preduzeti mnogi koraci koji bi trebalo da zaustave gomilanje tog otpada i uništavanje planete. Evropska unija je takođe usmerila svoje aktivnosti ka tome. U okviru nje postoji asocijacija WEEE (Waste for Electrical and Electronical Equipment), koja je izvršila pritisak na proizvođače elektronske opreme da preuzmu veću odgovornost za reciklirane materijale. Očekuje se da će do 2006. godine proizvođači napraviti generalni dogovor i specifikaciju prisustva štetnih materija u elektronskim uređajima i mašinama.

Poseban problem elektronskog otpada predstavljaju televizijski i kompjuterski monitori. To su uglavnom monitori sa katodnim cevima (CRT – Cathode Ray Tube). Pri reciklaži pokušava se upotrebiti sve moguće u starim uređajima. Kad je reč o TV uređajima, čija je prosečna težina oko 40 kilograma, 35 do 38 kilograma materijala moglo bi se ponovo upotrebiti pri izradi novih uređaja.

Najmasivniji od svih delova monitora je katodna cev, koja pored stakla sadrži olovo i grafit. Olovo je zastupljeno u svim delovima cevi, osim u prednjoj ploči. Ona je od čistog stakla visokog kvaliteta, tako da se može ponovo upotrebiti ukoliko se ne izmeša sa olovom pri pretapanju. Zbog toga je treba vrlo pažljivo odvojiti, što konvencionalnim metodama recikliranja nije moguće, jer one podrazumevaju odvajanje korišćenjem ručnog alata.

Rešenje ovog problema otkriveno je u finskoj kompaniji Proventia Automation. Korišćenjem automatske laserske tehnike razvijen je nov proces odvajanja korisnih materijala. To se obavlja pet do deset puta brže i preciznije nego konvencionalnim metodama. Razvoj procesa trajao je četiri godine, tako da se danas pomoću njega može izvršiti precizna obrada jednog monitora za samo 30 sekundi. Metod je patentiran u Evropi, Japanu i Severnoj Americi i predstavlja originalnu ideju koja može znatno doprineti očuvanju životne sredine i uštedi u materijalu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.