najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Nanomemorije

Sve manji uređaji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija zahtevaju sve veći memorijski prostor na što manjim memorijskim modulima. Zbog toga se razvijaju mnoge nove tehnologije za izradu memorija vrlo malih dimenzija, tzv. nanomemorija. One se razvijaju kao deo ukupnog razvoja nanotehnologije. Pod ovom tehnologijom obično se podrazumeva izrada elektronskih struktura čije su dimenzije manje od 100 nanometara. U skladu sa tim shvatanjem, elektronske komponente koje se već proizvode u 90-nanometarskom procesu (AMD, Intel i druge kompanije) pripadale bi toj kategoriji. Međutim, nanotehnologija u pravom smislu podrazumeva ne samo poštovanje tih dimenzija već i sasvim nove tehnološke procese i proizvodnju novih materijala.

Sudeći po istraživanjima američke kompanije Nanomarkets, ova tehnologija u proizvodnji memorija zauzeće dominantnu ulogu do kraja ove decenije. Ta istraživanja predviđaju da će do kraja 2005. ili 2006. godine ona zauzeti 28 odsto tržišta memorija, a više od 50 odsto do kraja 2007. ili 2008. godine. Njena primena biće posebno značajna za mobilne kompjuterske uređaje, zatim u mobilnoj telefoniji, za izradu senzora, „pametnih“ kartica i drugih različitih i često vrlo neobičnih proizvoda u oblasti računarstva, komunikacionih i informacionih tehnologija.

Prema dosadašnjem razvoju, najverovatnije će jedna od prvih komercijalno dostupnih nanomemorija biti magnetna MRAM (Magnetoresistive RAM) memorija. Neke kompanije (Motorola, NEC, Toshiba) već su objavile svoja rešenja MRAM memorija. Danas se u prenosivim uređajima uglavnom koriste fleš memorije. MRAM memorije za smeštaj podataka koriste magnetno polje. Odlikuju se istom mogućnošću čuvanja sadržaja i nakon isključenja napajanja kao i fleš memorije. Njihova prednost u odnosu na danas korišćene memorije je veća brzina protoka podataka i, najverovatnije, niža cena.

Pored MRAM memorija, moguća rešenja nanomemorija za prenosive uređaje u budućnosti mogle bi biti molekularne memorije, zatim NMRAM memorije realizovane sa nanocevima, holografske ili MEMS (mikroelektromehaničke) memorije. Nanomehaničke MEMS memorije zahtevaju izuzetno malo napajanje. Razvili su ih, pored ostalih, fizičari sa Bostonskog univerziteta. Oni su zapravo napravili nanooptičke svičeve izuzetno malih dimenzija, više od hiljadu puta tanje od vlasi čovekove kose. Tako male dimenzije omogućavaju im da brzo osciluju i ostvare na taj način vrlo veliku brzinu rada. Koja će od ovih tehnologija nanomemorija u budućnosti prevladati ne može se zasigurno tvrditi, mada se prednost daje MRAM memorijima, čija se pojava očekuje u skoroj budućnosti.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike