Osnove projektovanja softverskog proizvoda

Kada ulazimo u projektovanje nekog softvera, jako je bitno da se odmah u početku odlučimo za standarde koje ćemo primenjivati prilikom definisanja same strukture softverskog proizvoda. Projektovanje softvera ili softverski inženjering je deo šireg, sistemskog inženjeringa, koji još sadrži i hardverski inženjering i drugi neinformatički sadržaj (npr. bezbednost). Jedan od najznačajnijih autora u teoriji projektovanja je Bredkoks.

Kada smo rekli da moramo prihvatiti neku standardizaciju na početku, mislilo se na prihvatanje određenih:

• Metoda
• Alata
• Procedura.

Metode(How To) obezbeđuju postupke koje treba primenjivati prilikom projektovanja. Vrlo bitan element su i alati, gde imamo i njihovu složeniju formu, skupove alata koji čine celinu i zovu se CASE (Computer Aided Software Engineering) alati. Kao vezivni deo između metoda i alata javaljaju se procedure, i koriste se kada određujemo kada ćemo koje alate i metode koristiti.

Na samom početku projektovanja potrebno je definisati i:

• orijentaciju softverskog proizvoda prema zadacima koje rešava
• potrebu obezbeđenja automatizma u javljanju grešaka
• izbor tehnologije projektovanja
• izvršiti analizu gotovih rešenja, da bi se izbeglo rešavanje već rešenih problema
• obezbeđenje otvorenosti softverskog proizvoda za promene
• ograničenja koja softverski proizvoda mora da zadovolji
• mogućnost daljeg razvoja softverskog proizvoda, i to horizontalnog (dodavanje novih funkcija) i vertikalnog (poboljšanje postojećih funkcija).

Navedeni principi projektovanja softverskog proizvoda su samo osnova na kojoj treba zasnivati metode projektovanja, nikako i potpuni zahtevi u iznalaženju najboljih rešenja. Ali pridržavanjem ovih principa obezbeđujemo visok nivo zadovoljenja forme u softverskom inženjeringu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.