Otkriveno tajno oružje muzičke industrije?

Sve je započelo tužbom protiv servisa Napster i pokušajem da mu se zabrani rad. Muzička industrija je dobila ovu bitku, bez obzira na to što Napster i dalje postoji. Najpopularnijem servisu za razmenu MP3-ja je sud nametnuo obavezu filtriranja, odnosno blokiranja, svih pesama koje su zaštićene autorskim pravima kompanija koje su tužbu podnele.

Poslednjih nedelja je, zbog sve manje mogućnosti slobodne razmene fajlova, i sve manje onih koji ovaj servis koriste. Na njemu je oko 60% manje pesama nego pre odluke suda, a procenjuje se i da broj korisnika smanjio za oko 10%. Najava ovog servisa da će u junu početi sa naplaćivanjem pretplate takođe odbija korisnike servisa, kojih je, neposredno pre trijumfa muzičkih kompanija, bilo oko 57 miliona.

Mnogi korisnici tragaju za alternativama, programima i klijentima koji omogućavaju i dalju, nesmetanu razmenu fajlova. Mnogi je pronalaze u protokolu Gnutella i klijentu koji omogućava razmenu bez posredovanja centralnog servera. Upotrebom ovog protokola se klasična „podela uloga“ klijent-server ukida, i svaki korisnik može da u nekom trenutku preuzme neku od ovih dveju funkcija.

Koliko su u ovom trenutku ljubitelji deljenja MP3-ja sigurni i slobodni? Da li neko nadgleda njihove aktivnosti i vodi evidenciju o tome? Da li je protokol Gnutella rešenje za potpunu privatnost i nemogućnost muzičke industrije da nadgleda šta to i kako korisnici razmenjuju između sebe?

Na australijskom sajtu 7amnews.com je objavljen screenshot programa Media Tracker, „tajnog oružja“ muzičke industrije o kome kruži dosta glasina u poslednje vreme. Ako je verovati ovom izvoru (a on nije jedini koji je objavio podatke o ovakvom softveru), program je delo International Federation of the Phonographic Industry (IFPI), Međunarodnog udruženja muzičkih izdavača.

Media Tracker može da se „preruši“ u klijenta bilo koje mreže na kojoj se odvija razmena MP3-ja, uključujući i Napster, Gnutella-u ili Freenet. Ovako maskiran program je u mogućnosti da nadgleda saobraćaj koji se odvija među korisnicima i da u svoju bazu podataka unosi informacije o onima koji krše autorska prava razmenjujući „problematične“ pesme. Njime je moguće kontrolisati i ftp-sajtove, news-grupe i IRC chat-sobe, lokacije koje često služe i za razmenu pesama među korisnicima.

Sakupljeni podaci obuhvataju IP-adresu i period u kome je korisnik bio konektovan na servis koji se nadgleda, kao i provajdera preko koga je vezu ostvario. U sledećem koraku je dovoljno da predstavnici udruženja kontaktiraju provajdera i, ako dobiju pristup log-fajlovima, eto i podataka o identitetu korisnika.

Posle uočavanja kršenja autorskih prava, obaveštavaju se i provajder i korisnik i upozoravaju na moguće zakonske posledice. Podaci i o jednom i drugom se čuvaju i, daljim nadgledanjem, ako se uoči ponovna nelegalna aktivnost, i jedan i drugi mogu da se nađu na udaru zakona. Ovakvom strategijom muzička industrija, vrlo pametno i lukavo, u borbu protiv kršenja autorskih prava uvlači i provajdere, ali je pitanje da li će se oni rado odazvati ovakvom „pozivu“. Moguće je da počnu, redovno, svakog sata, da brišu svoje baze log-fajlova i da, samim tim, onemogućavaju otkrivanje identiteta korisnika.

Pitanje je koliko će provajderi biti raspoloženi da učestvuju u „ratu“ muzičke industrije protiv korisnika koji žele apsolutnu slobodu i neometanu razmenu. Pitanje je na čiju će stranu stati: svojih mušterija ili velikog biznisa. Ali je i pitanje kako će ta industrija reagovati na, eventualno, brisanje i sakrivanje log-fajlova. Da li će se možda, u okviru nekog zakona koji kontroliše pirateriju, provajderi obavezati na „podnošenje računa“ i saradnju sa svima onima koji nadgledaju ilegalne tokove na mreži? Ovakav scenario je u najrazvijenijim zemljama sveta itekako moguć, s obzirom na to da su legalnost i sigurnost na mreži pitanja kojima se, vrlo ozbiljno, bave i ministri i vlade.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.