Pentagon predlaže eDNA

Godine 1995. Vrhovni sud Sjedinjenih Država, u slučaju McIntyre protiv Ohio Elections Commission, istakao je da je ugrožavanje privatnosti u suprotnosti sa Prvim amandmanom Ustava, koji garantuje slobodu govora, te da su privatnost i anonimnost zaštita od tiranije manjine. Danas, posle terorističkih napada, u potpuno izmenjenim okolnostima, Prvi amandman pominje se sve ređe, a sve češće govori se o bezbednosti, potrebi za većim ovlašćenjima policije i vojske, te neophodnosti da se kontrolišu svi oblici komunikacije kako bi se teroristi na vreme otkrili i osujetili.

Senat je nedavno odobrio zakon pod nazivom Cyber Security Enhancement Act. Taj zakon policiji daje mogućnost da prisluškuje i prati sve oblike komunikacije, bez posebnog sudskog odobrenja. Prema rečima političara, Internet provajderi „ohrabruju“ se da arhiviraju sve podatke o svojim korisnicima i njihovim aktivnostima na mreži i daju ih na uvid organima reda kada ih oni zatraže. Nakon Senata, ostaje da zakon odobri i predsednik Buš, što se smatra formalnošću posle podrške koju je davao novim idejama o povećanju nivoa bezbednosti i kontrole u Sjedinjenim Državama.

U isto vreme, u vojsci je formirano odeljenje pod nazivom Information Awareness Office (IAO), koje ima za cilj osnivanje ogromne baze podataka u kojoj bi bili pohranjivani najraznovrsniji podaci, od onih javno dostupnih, preko informacija o kupovini pomoću kreditnih kartica, do veterinarskih kartona. Na taj način, smatra Džon Poindekster (John Poindexter), penzionisani viceadmiral i bivši savetnik Ronalda Regana koji se sada nalazi na čelu pomenutog odeljenja, moguće je praćenje i otkrivanje sumnjivog ponašanja i sprečavanje eventualne terorističke i kriminalne akcije.

Naporima da se kontroliše i nadgleda celokupan Internet saobraćaj stoje na putu programi i servisi koji omogućuju anonimno surfovanje i slanje mejlova, pa se u Ministarstvu odbrane pojavila ideja o nekoj vrsti matičnog „broja“ svakog korisnika Interneta. Takav „žig“, nazvan eDNA, koji bi omogućio efikasno praćenje aktivnosti surfera na mreži, odbačen je zbog snažnog protivljenja organizacija koje se bore za očuvanje privatnosti i koje smatraju da bi na taj način bila ugrožena osnovna prava i slobode. Ideja je „zamrznuta“ i zahvaljujući velikim tehničkim problemima koje bi trebalo rešiti da bi se tako nešto sprovelo u delo: između ostalog, kompjuterski stručnjaci istakli su da bi TCP/IP protokol trebalo da bude radikalno izmenjen ili bi trebalo stvoriti potpuno novi protokol da bi se omogućilo praćenje aktivnosti korisnika Interneta.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.